Ministar prosvete Mladen Šarčević upozorio je da se u školama spuštaju kriterijumi, što je otkrio novi sistem upisa u srednje škole.
Novi sistem bodovanja po kojem je na prijemnom ispitu moguće osvojiti 40 bodova dok uspeh iz skole nosi 60 od maksimalnih 100 doneo je ogromne promene u odnosu na 2017. godinu, i istovremeno otvorio put onim učenicima koji zaista poseduju znanje da to i pokažu.
Šarčević kaže za „Blic“ da je primenio ono što je već godinama u toku bavljenja školstvom naučio.
„Dolazimo u situaciju da niko ne uči za pet, pa se onda spuštaju kriterijumi. Recimo niko ne uči hemiju, pa onda onome ko zna za četiri daš pet…“, navodi ministar i dodaje da je svrha Ministarstva da se učenici ne uče da bubaju, već da uče sa razumevanjem i u tom smeru će ići i obuka nastavnika.
„Znam da je trenutno stanje takvo, ali ćemo se svim silama truditi da ga promenimo. Iz IPA fondova smo spremili sredstva i celu agendu matura, neće biti samo velika, već i mala, ispitni centri… Ovo je bila prilika da se pokaže da mi znamo da pacijent boluje od toga i toga“, napominje Šarčević.
Ministar kaže da će se država i dodatno baviti pomenutim obaranjem kriterijuma u školama.
„Zato će se ići na eksterno ocenjivanje. Ako imate kandidata koji s se upise u osnovnu skolu, radi test sposobnosti, pratite ga i na svake dve godine ide na testiranje, onda znate gde se kreće, na kojim rasponima i šta su mu dobre strane. Onda neće biti namestanja i na kraju će imati potpuno nezavisne ocene“, napominje Šarčević.
Stručnjaci smatraju da su nedovoljna priprema učenika i njihova nesposobnost povezivanja gradiva kao rezultat masovnog poklanjanja ocena u osnovnim školama doveli su do toga da broj bodova za upis u srednje škole bude znatno manji, navodi „Blic“.
Šarčević kaže za „Blic“ da je primenio ono što je već godinama u toku bavljenja školstvom naučio.
„Dolazimo u situaciju da niko ne uči za pet, pa se onda spuštaju kriterijumi. Recimo niko ne uči hemiju, pa onda onome ko zna za četiri daš pet…“, navodi ministar i dodaje da je svrha Ministarstva da se učenici ne uče da bubaju, već da uče sa razumevanjem i u tom smeru će ići i obuka nastavnika.
„Znam da je trenutno stanje takvo, ali ćemo se svim silama truditi da ga promenimo. Iz IPA fondova smo spremili sredstva i celu agendu matura, neće biti samo velika, već i mala, ispitni centri… Ovo je bila prilika da se pokaže da mi znamo da pacijent boluje od toga i toga“, napominje Šarčević.
Ministar kaže da će se država i dodatno baviti pomenutim obaranjem kriterijuma u školama.
„Zato će se ići na eksterno ocenjivanje. Ako imate kandidata koji s se upise u osnovnu skolu, radi test sposobnosti, pratite ga i na svake dve godine ide na testiranje, onda znate gde se kreće, na kojim rasponima i šta su mu dobre strane. Onda neće biti namestanja i na kraju će imati potpuno nezavisne ocene“, napominje Šarčević.
Stručnjaci smatraju da su nedovoljna priprema učenika i njihova nesposobnost povezivanja gradiva kao rezultat masovnog poklanjanja ocena u osnovnim školama doveli su do toga da broj bodova za upis u srednje škole bude znatno manji, navodi „Blic“.
Izvor: B92