Емоционално занемаривање деце је истовремено једноставно у својој дефиницији и моћно у ефектима које производи. До њега долази када родитељи не одговарају довољно и на прави начин на емотивне потребе детета током одрастања.
Емоционално занемаривање је невидљив део детињства који се као такав тешко памти. Али, иако можда непознат ономе ко га је искусио, може га целог живота пратити као тмуран облак изнад главе, и бојити тмурним бојама читав одрасли живот.
Шта је то што емоционално занемаривање у детињству чини невидљивим и тешко памтљивим? Неколико важних фактора. Пре свега, може се десити у иначе веома топлим, брижним породицама којима ништа материјално не недостаје. Друго, неуспех родитеља да одговоре на емотивне позиве детета није нешто што вам се дешава у детињству. То је нешто што изостаје онда кад вам је потребно. Наше очи не виде оне ствари које се нису десиле. И зато их наш мозак не може упамтити.
Деценијама касније, као одрасла, формирана личност, осећате да нешто није у реду, али не знате шта. Можете се осврнути на детињство у потрази за одговорима, али нећете видети оно што је невидљиво. И тако остајете да верујете да нешто није у реду са вама.
“Шта год да је проблем, кривица је моја,” верујете у себи.
Али, није тако. Одговори постоје. И једном кад препознате и разумете проблем, можете га и решити.
7 знакова да сте у детињству били емоционално занемарени
-
Осећај празнине
Празнина није исти осећај код свих људи. За неке, то је осећај празнине у стомаку, грудима, глу, који дође и прође. За друге, то је обамрлост.
-
Страх од тога да од неког зависите
Једно је бити независтан тип особе. Али осећај дубоке, непрекидне нелагоде када од неког зависите је нешто сасвим друго. Ако примећујете да улажете ванредни труд да вам се никад ни случајно не деси да зависите од неког другог, онда можда имате ову врсту страха. И узрок може бити занемаривање ваших емоција у детињству.
-
Нереална само-процена
Да ли вам је тешко да дефинишете своје способности? Које су ваше слабости, а које су снаге? Шта волите? Шта желите да постигнете? Шта вам је важно? Ако вам је тешко да одговорите на ова питања, то је знак да не познајете себе онолико колико би требало.
-
Немате саосећања за себе, али га имате много за друге
Да ли сте строжи према себи него према пријатељима или породици? Да ли вам други причају о својим проблемима, а ви своје задржавате за себе?
-
Кривица, стид, бес усмерен ка себи
Неки људи за све негативно што им се у животу деси одмах криве себе и осећају срамоту. Да ли се стидите због ствари због којих се већина људи не би постидела? Због својих потреба, грешака које правите или својих осећања?
-
Осећате се промашено
Ово је оно о чему смо писали на почетку. Знате да нешто није у реду, али не можете ни у шта да упрете прстом. „До мене је”, „Не умем са људима”, „Разликујем се”.
-
Потешкоће са идентификовањем и испољавањем осећања
Да ли вам се завеже језик кад сте узнемирени? Имате ограничен речник или не можете да пронађете речи да изразите осећања? Често вас збуњују ваше сопствене и реакције других људи?
Родитељи који недовољно примећују своју децу, који их потцењују или не одговарају адекватно на њихове емоционалне потребе, шаљу моћну сублиминалну поруку детету. А она гласи:
Твоја осећања нису важна.
Да би се дете са оваквом ситуацијом суочило, оно наравно потискује своја осећања, како би их спречило да постану „проблем” у породици.
А онда, када то дете одрасте, живи без довољног приступа сопственим емоцијама: емоцијама које би требало да га воде, повезују, обогаћују; емоцијама које би требало да нам јасно говоре ко нам је важан и шта нам је у животу битно.
Ако сте се препознали у свему овоме, постоји и добра вест. Није касно да се ствари поправе.
Једном када схватите да је проблем који имате заправо резултат емоционалног занемаривања у детињству, можете га решити тако што ћете га напасти. Можда ћете то моћи сами, а можда ће вам бити потребан разговор с неким.
Можете пронаћи нови пут до својих скривених емоција и научити вештине њиховог коришћења. Можете прихватити и разумети да су ваша осећања стварна и ВАЖНА.
Аутор: Jonice Webb, клинички психолог
Приредила: А. Ц.
Извор: www.psychologytoday.com