“Град Београд има 17 предшколских установа са 314 објеката – вртића у које иде око 60.000 деце. Свака установа има своју централну кухињу и ми одговарамо за квалитет и исправност хране. Оброци се припремају у укупно 46 кухиња, 31 централној и 15 самосталних (централне кухиње су велике кухиње које припремају храну за више објеката па је достављају, самосталне су када један вртић има кухињу у оквиру објекта па припрема храну за децу која су уписана у тај вртић).” – кажу за наш портал из Секретаријата за образовање и дечју заштиту.
Секретаријату смо, наиме, упутили мејл са неколико важних питања која се тичу исхране деце у вртићима и школама. Занимало нас је како се храна припрема, ко одлучује о набавкама и о томе шта ће деца јести, као и да ли се и на који начин испитује порекло хране. Занимало нас је, такође, да ли се приликом набавке хране води рачуна о томе да ли је месо пуно хормона, као и колико је воће које деца једу (често неољуштено) третирано. На нека питања смо добили одговоре, на нека нисмо.
Из Секретаријата нам је речено да је за све државне београдске вртиће организована припрема хране унутар система предшколских установа, без зависности од спољних добављача, односно, нико не користи услуге кетеринга и слично.
“На тај начин смо апсолутно независни у организовању исхране деце чиме је постигнута максимална безбедност у сваком смислу – безбедност снабдевања, припреме, квалитета хране и дистрибуције до сваког вртића. То је осим безбедног боравка деце у вртићима један од апсолутних приоритета Секретаријата за образовање и дечју заштиту – квалитетна храна која се припрема у безбедним кухињама и развози до вртића безбедно без могућности контаминације, возилима за превоз хране, у адекватној амбалажи или паковању.” – кажу нам у одговору на наша питања и додају да је исхрана деце у предшколским установама града Београда разноврсна јер су укључене све групе намирница у правилном односу, и више од 140 намирница искључиво прве или А класе.
“За све предшколске установе Града Београда се кроз поступке отворених јавних набавки набављају исте намирнице а јеловнике састављају нутриционисти сваке установе за своју установу на основу норматива за исхрану предшколске деце. Јеловник садржи и податке о нутритивним вредностима (енергетска вредност, беланчевине, масти, угљени хидрати, витамини и минерали).” – речено је у допису.
Оброци се припремају на дневном нивоу, на основу јеловника који се планира на недељном нивоу, а о набавци хране, припреми и осмишљавању и дистрибуцији оброка за децу брине се око 870 запослених нутрициониста, кувара, шефова кухиња, пекара, сервирки, набављача, магационера…
“У београдским вртићима просечна годишња долазност деце у нормалним околностима је око 60 одсто што значи да се просечно дневно припреми 137.336 оброка (доручак, ужина, ручак, воћна ужина) за 34.334 деце. У условима пандемије долазност није прелазила 50 одсто.”
Како нам је речено, у састав дневног оброка улазе следеће групе намирница:
- група – житарице, брашно, хлеб, пецива, пиринач,
- група – месо, риба, јаја, прерађевине од меса,
- група – млеко и млечни производи,
- група – масти,
- група – поврће,
- група – воће,
- група – шећери и шећерни концентрати.
Објашњено нам је и да постоји 3 стуба контроле, те да храну у вртићима контролише Градски Завод за јавно здравље, Институт за јавно здравље који је присутан саветодавно, а свакодневно су на терену санитарни техничари Секретаријата.
“У овом сегменту нема места пропустима, санитарне инспекторе ротирамо на годину дана, сви морају да раде максимално професионално.” – тврде у Секретаријату.
Како изгледа процес контроле хране у вртићима?
Сам процес састоји се из следећих корака:
– Свакодневни обилазак санитарних техничара у свим објектима
– Градски Завод за јавно здравље ради хемијске и микро-биолошке анализе у сваком вртићу појединачно.
Они годишње ураде стотине анализа, на пример, ПУ „Звездара“:
– 81 хемијску анализу комплетног оброка детета
– 8 пута контролишу јеловник
– 32 микробиолошке анализе хране
– 165 анализа радних површина
– 2 пута годишње сви запослени иду на здравствено-санитарне прегледе
Спроводи се индивидуална исхрана за децу са нутритивним алергијама (осим алергије на глутен) а родитељи имају могућност да донесу храну, уз сагласност коју ће потписати са представницима предшколских установа града Београда.
Правилником о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској установи, предвиђена је група намирница и одређено је да у оброцима буду заступљене намирнице из свих осам група. Препоручена заступљеност намирнице из Седме групе намирница (шећер и шећерни концетрати) је 10%, у структури планираног оброка.
“Уколико је родитељ незадовољан квалитетом и квантитетом оброка, за све ближе податке може се обратити сараднику за исхрану – нутириционисти-дијететичару у установи у којој борави дете, као и уложити жалбу предшколској установи.” – поручују из Секретаријата.
Поставили смо и питање исхране у школама, где су махом у оквиру самих установа пекаре и продавнице грицкалица. На питање због чега се деци уместо белог брашна, лиснатог теста, чоколаде и флипса, у школама не нуди воће и здраве грицкалице, добили смо одговор да исхрану у школама организују саме школе, доминантно ангажавоњем кетеринг служби које се бирају у сарадњи са Саветом родитеља.