Како деца расту
Раст је сложен процес, током кога се мења телесна маса, висина, облик и пропорције тела. Неопходан предуслов за нормалан раст је здравље детета. Акутне болести не успоравају раст, док хроничне могу да доведу до значајног, па и ненадокнадивог поремећаја раста.
Шта све утиче на раст?
Низ међусобно повезаних фактора утиче на брзину којом ће дате расти и колика ћа бити његова коначна висина. Генетски потенцијал( висина оца и мајке) одређује очекивану висину. Да би дете ту висину постигло и прерасло, неопходна је правилна и уравнотежена исхрана, одсуство хроничних болести, као и повољна емоционална клима у којој дете расте. Сви ови фактори се усклађују кроз рад ендокриних жлезда: хипофизе (ситна жлезда која се налази са доње стране мозга), штитне жлезде и надбубрежних жлезда. Оне луче хормоне који стимулишу раст у дужину и сазревање костију.
Мерење раста
На основу мерења великог броја деце конструишу се табеле и графикони које педијатар користи као стандард за упоређивање висине и брзине раста појединог детета у односу на осталу децу. У Србији се користе таблице британских и америчких аутора, јер у нашој земљи никада није спроведено систематско мерење деце разних узраста, тако да наш „стандард“ не постоји. Срећом, одступања између различитих народа нису значајна, тако да то не омета педијатра у свакодневном раду у саветовалишту.
Маса се лакше мери, најбоље ујутру, са што мање одеће. У првој години живота маса је бољи показатељ напредовања детета, док код страријег детета предност има раст у висину. У првих шест месеци дете удвостручи, а на крају прве године утростручи порођајну тежину. Касније дете много мање повећава своју масу. Телесна маса се тумачи у односу на висину,најчешће се прерачунава индекс телесне масе.
Висина детета се у прве две године мери у лежећем, а потом у стојећем положају. Дужина новорођеног детета је око 52 цм, дечаци су у просеку нешто дужи. Брзина раста у првој години је веома велика, око 25 цм, а у другој око 12 цм. У трећој години дете порасте око 8 цм, а потом се брзина раста нагло смањује и износи 5 до 7 цм годишње до пубертета. У пубертету се раст значајно убрзава, повећава се телесна маса, уз преобликовање тела карактеристично за пол.
Висок раст
Породични висок раст је најчешћи облик високог раста. Изузев висине детета (и његових родитеља), све остало је нормално, деца су одговарајућих пропорција за узраст и пол. Због високог раста најчешће се лекару јављају девојчице у пубертету.Патолошки висок раст настаје због повећане функције ендокриних жлезда, генетских аномалија или метаболичких болести. Лечење се одвија у оквиру лечења основне болести.
Низак раст
децарастуЗбог ниског раста у односу на вршњаке чешће се јављају дечаци.Породични, конституционално низак раст, најчешћи је разлог ниског раста. Мерењем висине родитеља и циљаним разговором о динамици раста оба родитеља, обично се утврди да су и они сами изразито ниски или су споро расли у односу на вршњаке али су достигли нормалну висину. Код ове деце није потребна никаква терапија. Низак раст који прати генетске, метаболичке или хроничне болести (бубрега или срца), лечи се у оквиру лечења основне болести.
Недостатак хормона раста је најчешћи узрок патолошки ниског раста. Најчешће се не открије узрок лучења значајно мање количине хормона раста из хипофизе. Ова деца се могу препознати још у раном детињству: дете је ниско у односу на родитеље, пропорционалне грађе тела, касни ницање зуба, пуначко, незрелих црта лица („луткаст израз“), малих шака и стопала и малих спољашних гениталија. Раст је успорен, а пубертет се јавља са значајним закашњењем. На тржишту постоје фармацеутски облици хормона раста који је је идентичан природном, па се овај недостатак успешно лечи.
Како на време препознати да дете заостаје у расту?
По важећим препорукама одојче се мери чак шест пута у току прве године живота, два пута у другој, а потом једном годишње до завршетка школовања. Мерење може бити и чешће (на шест месеци) у случају да постоји сумња на поремећај раста. Лекар или медицинска сестра правилно мере дете, а добијена вредност се уписује у графикон стандарда за пол и узраст. Свако значајно одступање у достигнутој висини или брзини раста треба да побуди сумњу на поремећај раста. Дете се обавезно упућује дечјем ендокринологу који ће обавити низ анализа и тестова којима се трага за могућим узроцима ниског раста.
Када треба започети лечење ниског раста?
Резултати лечења директно су сразмерни времену започињања терапије. Некада родитељи сами уоче да је дете ниже од вршњака или да је раније брже расло. У том случају би и мимо редовног систематског прегледа требало пажљиво измерити дете и упоредити висину са претходним вредностима. У свакој педијатријској ординацији могуће је правилно измерити дете, а постоји и веома развијена служба педијатријске ендокринологије, па нема разлога да се дете не упути на време на испитивање. Достигнута нормална телесна висина биће награда родитељима и педијатру за правилно праћење раста и развоја детета.
Извор: medilek-tim.rs