Министарство проблем пребацује у руке стручних друштава
Дугогодишњи проблем преклапања термина одржавања такмичења ученика основних и средњих школа актуелан је и ове године.
Упркос много пута изреченим примедбама стручних друштава наставника физике и српског језика због поклапања неких нивоа такмичења из та два предмета, Министарство просвете је у календару такмичења за основне школе поново предвидело идентично решење. У „подели“ датума лоше су прошли и техничко и информатичко образовање и хемија, јер су у истим данима заказана републичка такмичења, а општинско из ТиО поклопило се и са такмичењима из физике и српског. И ученици који се определе за историју и биологију такође ће морати да бирају из ког предмета ће одмеравати знање са вршњацима, што је такође проблем који се понавља.
Прочитајте и Календар такмичења и смотри
Ништа боље није ни са календаром за средње школе, где не само да је дошло до преклапања различитих дисциплина, попут физике и књижевне олимпијаде већ су за исти датум заказана републичка такмичења из хемије и биологије. Како су нам рекли наставници физике, у првој верзији календара преклопила су се и окружна такмичења из физике и математике за средњошколце, али је то промењено.
– Такмичење из ТиО је веома специфично, јер имамо и теоријски и практичан део. Никад се није десило да се такмичење одржава петком, а сада је то предвиђено и то да почне у 14 сати, а ми смо сваке године почињали у девет ујутру и завршавали до 16 сати. Сигурно ћемо тражити померање термина на викенд – каже за Данас Зоран Лапчевић, из Друштва педагога техничке културе Србије.
Прочитајте и Nova pravila takmičenja iz stranih jezika
Он истиче да то друштво сваке године шаље свој предлог календара такмичења, који се врло мало уважава. Идентична запажања раније су износили и представници Друштва физичара Србије.
– Највећи проблем је то што службеници Министарства који раде календар не уважавају мишљење стручних друштава. Календар би сигурно могао да буде боље урађен када би представници свих стручних друштава заједно сели за сто и договорили се. Уместо тога Министарство донесе календар, а онда каже да се стручна друштва договарају о померању сатнице ако се такмичења поклопе истог дана. То је немогуће. Имали смо раније пример да се наше такмичење поклопило са физиком, звали смо, молили, али нико није хтео да чује наше аргументе – сматра Лапчевић.
Наставница српског језика из једне основне школе истиче за наш лист да су пре две године ученици који су желели да се такмиче из физике и српског језика били осујећени, а да су друштва прошле године успела да нађу компромис, тако што су „србисти“ пристали да помере датум окружног такмичења. Ово није једини пример да је Друштво за српски језик лане померало своја такмичења, како би изашли у сусрет ученицима и наставницима.
– Проблем је што Министарство некоректним календаром узурпира права ученика да се такмиче на нивоу за који су се, својим резултатима, пласирали. Чему служе правилници стручних друштава када се на највишим нивоима такмичења не могу појавити ученици који су се на њих пласирали – пита наша саговорница.
У Министарству тврде да се преклапање не може избећи јер је број такмичења знатно већи од броја субота и недеља у другом полугодишту, када се она одржавају.
„На основу разложне претпоставке да се интересовања већег броја ученика крећу у оквиру исте наставне области друштвено-језичке или природно-математичке, приликом припремања календара се настоји избећи преклапање из исте наставне области. Када није могуће наћи друго решење, посебно када је реч о општинском и регионалном нивоу, за једно такмичење се одређује преподневним а за друго поподневни термин“, истичу из Министарства у допису упућеном Унији синдиката просветних радника Србије, која је такође тражила да се поменути проблем реши.
Али оно што је за службенике Министарства „разложно“, за наставнике није. Лапчевић потврђује да су добри ђаци заинтересовани за различите дисциплине и веома мотивисани да се такмиче. Наводи примере својих ђака који су се такмичили из ТиО, али и из српског, географије… Живослав Тешић, професор Хемијског факултета у Београду, каже да су ученици Математичке гимназије изузетно успешни на такмичењу из хемије, и чак учесници Олимпијаде, иако их сви повезују са математиком, физиком и информатиком. Наставници српског с којима смо разговарали тврде да је граматика блиска деци која имају математички начин размишљања, односно који су добри у математици, физици, информатици и хемији.
Пракса
Да школска пракса надлежнима очито није блиска, потврђује и то што ни ове године у стручном упутству о организацији такмичења није укинуто ограничење да се ученик може такмичити из највише два предмета. По њиховом уверењу, та одредба није спорна и њен циљ није да се талентована деца ограничавају у својим жељама већ „пружање подршке ученицима да препознају, развијају, усавршавају и потврђују своја најзначајнија интересовања и таленте“. Тврде и да прописано ограничење помаже ученицима тиме што их усмерава на области за које је су посебно заинтересовани и у којима остварују најбоља постигнућа. Међутим, питање је на који начин помажу ученицима који, рецимо, желе да се такмиче из физике и граматике (српског језика) ако у истим данима предвиде чак два нивоа такмичења из тих предмета.
– Сулудо је и непоштено спутавати ученике да бирају две и то сродне дисциплине. То ограничење постоји само на папиру и нико га не поштује. Ученицима треба омогућити да се такмиче из предмета које воле. Они се сами опредељују за дисциплине, а наставници су ту да их мотивишу – сматра Зоран Лапчевић.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас