Многи људи мисле: интелигентан човек то је онај који је много читао, који је добио добро образовање (по могућности хуманитарно), много путовао, познаје неколико језика.
Међутим, може се имати све то и бити неинтелигентан, а велика је могућност да, иако ништа од овога нема, човек ипак буде природно интелигентан .
Образованост се не сме мешати са интелигенцијом. Образованост живи старим садржајем, а интелигенција – стварањем новог, освештавањем старог знања као новог.
Интелигенција, то није само знање, већ и способност да се разумеју други. Она се испољава у хиљадама и хиљадама малих ствари: у способности да се са уважавањем негодује, да се понаша скромно за столом, у умећу да се неприметно (стварно неприметно) помогне другом, да се чува природа, не баца смеће око себе – не прља опушцима или псовкама, глупим идејама (то је такође смеће, и то још какво)!
Упознао сам, на руском Северу, сељаке, који су били заиста интелигентни људи. Они су одржавали изненађујућу чистоћу у својим домовима, знали су да цене добре песме, умели су да испричају занимљиву причу која се десила њима или другима, водили су уредан живот, са разумевањем се односили према туђој тузи и туђој радости.
Интелигенција, то је способност за разумевање, за опажање, то је толерантан став према свету и људима.
Д.С. Лихачов: „Писма о добром и лепом „