Признање Најбољи наставник у региону, је заиста једно од веома важних и вредних признања. Додељује га асоцијација ANN_EX_YU – асоцијација наставника формирана од висококвалитетних лидера из образовања у региону (обухвата 6 држава, бивших република Југославије). Добијање овог међународног признања један је од разлога да наша саговорница буде учитељица из Житковца, Данијела Стефановић. Данијели ће ово међународно признање бити уручено свечано, на Kонференцији “Свет образовања брише границе”, која ће се одржати 1. и 2. марта у Скопљу. Својим креативним радом, иновацијама у настави, сталним стручним усавршавањем и напредовањем у свом професионалном раду, радом са децом, али и одраслима, ова учитељица се издвојила као једна од изузетних и најбољих у читавом региону.
По чему се издваја најбољи наставник у региону?
-Најбољи наставник је пре свега велики ентузијаста. Затим, то је неко ко обожава свој позив, уме да се стави на место својих ученика и да им на најприхватљивији начин објасни градиво, да их вешто активира и укључи у рад, да индивидуализује наставу и прилагоди је потребама ученика, да буде праведан и добар педагог који је у току са новинама и техничким достигнућима и користи их на својим часовима… и још много тога. Сама титула се добија баш ту у учионици, а онда када кренете да мотивишете и своје колеге у окружењу и ван свог града, па чак и граница своје државе, е онда и други могу да вам доделе такво признање. Нико од наставника не ради за признање или титулу, али је чињеница да подршка која стиже у том облику веома прија и доказује да сте на правом путу.
Одакле толико ентузијазма кад знамо колико се данас мало вреднује и труд и успех?
-Срећна сам јер упознајем још много колега који деле моје одушевљење и заљубљеност у наш позив. А иначе, ентузијазам успевам да одржим уз помоћ осмеха мојих ђака и уз њихову жељу да долазе у школу и онда када су болесни, уз играње са свим могућим новим методама и начинима учења, уз коришћење технологије и такмичење са самом собом. Ентузијазам проналазим и кроз честу сарадњу са својим колегама и размену добрих и квалитетних примера из учионице. У моменту када сам на измаку снага и учини ми се да нећу моћи више на овај начин да се посветим свом раду, појави се неки нови изазов који ме натера да га савладам и применим у својој учионици.
Који је Ваш савет млађим колегама који тек крећу овим путем?
-Будите своји, будите оригинални, праведни и отворени за све врсте новина и достигнућа савременог доба. Волите свој позив, то је најважније!
Ваш сајт је веома посећен, као и страница (Данијелине паметнице) која има преко 33.000 пратилаца. Мислите ли да је такав начин дељења идеја и начина рада обавезан?
-Не бих рекла да је обавезан, али у данашње време готово да га је немогуће заобићи. Најлакши и најбржи начин комуникације, сарадње, али и представљања свог рада је управо тај. Посебно, ако сте заљубљеник у увођење дигитализације и приближавање њених предности како деци тако и колегама.
А шта рећи родитељима кад деца ионако превише времена проводе уз рачунар, а сада имају и задатке које раде уз помоћ рачунара и интернета? Зар то није превише за једног школарца?
-Наравно да је превише. По мом мишљењу час на коме се користи технологија треба да буде веома добро осмишљен и да се одржи можда једном недељно, управо због тога што не треба претеривати. Као прво заиста није добро да деца превише времена проводе уз монитор, а као друго долази до презасићења. Кад нема праве мере већа је штета него корист у увођењу дигитализације. Родитељи код куће морају да ограниче деци коришћење рачунара. Једноставно, ту нема расправе, највише сат времена дневно. Колико времена проведу уз рачунар, отприлике два пута више треба да проведу на свежем ваздуху. И не само да време буде ограничено и сами садржаји које гледају и читају треба да буду добро одабрани.Заиста, не постоји чаробна формула. Деца најчешће уче по моделу, гледајући одрасле. Дакле, до нас је да ли ће деца квалитетније проводити своје време.
Осим рада са децом имате искуства и у раду са наставницима.
-Да. Посебно уживање пружа ми могућност што могу да се на обукама дружим са својим колегама и да им кроз размену мишљења, идеја и ставова, пренесем знање везано за новине у настави и учењу, дигитализацију, разне врсте иновација…
Шта најчешће саветујете колегама у вези са дигитализацијом наставе?
-Да бисмо били у могућности да образујемо нашу децу за будућност која доноси мноштво технолошких и многих других врста промена, морамо и сами да будемо у стању да испратимо дешавања у савременом свету, да се усавршавамо, да улажемо у себе и радимо на себи. Дигитализација није нешто наметнуто, она је једноставно потреба и тако треба и да је прихватимо.
Какав је ђак који „изађе“ из Ваше учионице?
-Ух, то најбоље они сами знају и њихови родитељи. Могу само да кажем да се трудим да постану и остану добри људи и да наставе да мисле својом главом као што су то чинили у току нашег четворогодишњег дружења.
Интервју водила Н.Ш.