Priznanje Najbolji nastavnik u regionu, je zaista jedno od veoma važnih i vrednih priznanja. Dodeljuje ga asocijacija ANN_EX_YU – asocijacija nastavnika formirana od visokokvalitetnih lidera iz obrazovanja u regionu (obuhvata 6 država, bivših republika Jugoslavije). Dobijanje ovog međunarodnog priznanja jedan je od razloga da naša sagovornica bude učiteljica iz Žitkovca, Danijela Stefanović. Danijeli će ovo međunarodno priznanje biti uručeno svečano, na Konferenciji “Svet obrazovanja briše granice”, koja će se održati 1. i 2. marta u Skoplju. Svojim kreativnim radom, inovacijama u nastavi, stalnim stručnim usavršavanjem i napredovanjem u svom profesionalnom radu, radom sa decom, ali i odraslima, ova učiteljica se izdvojila kao jedna od izuzetnih i najboljih u čitavom regionu.
Po čemu se izdvaja najbolji nastavnik u regionu?
-Najbolji nastavnik je pre svega veliki entuzijasta. Zatim, to je neko ko obožava svoj poziv, ume da se stavi na mesto svojih učenika i da im na najprihvatljiviji način objasni gradivo, da ih vešto aktivira i uključi u rad, da individualizuje nastavu i prilagodi je potrebama učenika, da bude pravedan i dobar pedagog koji je u toku sa novinama i tehničkim dostignućima i koristi ih na svojim časovima… i još mnogo toga. Sama titula se dobija baš tu u učionici, a onda kada krenete da motivišete i svoje kolege u okruženju i van svog grada, pa čak i granica svoje države, e onda i drugi mogu da vam dodele takvo priznanje. Niko od nastavnika ne radi za priznanje ili titulu, ali je činjenica da podrška koja stiže u tom obliku veoma prija i dokazuje da ste na pravom putu.
Odakle toliko entuzijazma kad znamo koliko se danas malo vrednuje i trud i uspeh?
-Srećna sam jer upoznajem još mnogo kolega koji dele moje oduševljenje i zaljubljenost u naš poziv. A inače, entuzijazam uspevam da održim uz pomoć osmeha mojih đaka i uz njihovu želju da dolaze u školu i onda kada su bolesni, uz igranje sa svim mogućim novim metodama i načinima učenja, uz korišćenje tehnologije i takmičenje sa samom sobom. Entuzijazam pronalazim i kroz čestu saradnju sa svojim kolegama i razmenu dobrih i kvalitetnih primera iz učionice. U momentu kada sam na izmaku snaga i učini mi se da neću moći više na ovaj način da se posvetim svom radu, pojavi se neki novi izazov koji me natera da ga savladam i primenim u svojoj učionici.
Koji je Vaš savet mlađim kolegama koji tek kreću ovim putem?
-Budite svoji, budite originalni, pravedni i otvoreni za sve vrste novina i dostignuća savremenog doba. Volite svoj poziv, to je najvažnije!
Vaš sajt je veoma posećen, kao i stranica (Danijeline pametnice) koja ima preko 33.000 pratilaca. Mislite li da je takav način deljenja ideja i načina rada obavezan?
-Ne bih rekla da je obavezan, ali u današnje vreme gotovo da ga je nemoguće zaobići. Najlakši i najbrži način komunikacije, saradnje, ali i predstavljanja svog rada je upravo taj. Posebno, ako ste zaljubljenik u uvođenje digitalizacije i približavanje njenih prednosti kako deci tako i kolegama.
A šta reći roditeljima kad deca ionako previše vremena provode uz računar, a sada imaju i zadatke koje rade uz pomoć računara i interneta? Zar to nije previše za jednog školarca?
-Naravno da je previše. Po mom mišljenju čas na kome se koristi tehnologija treba da bude veoma dobro osmišljen i da se održi možda jednom nedeljno, upravo zbog toga što ne treba preterivati. Kao prvo zaista nije dobro da deca previše vremena provode uz monitor, a kao drugo dolazi do prezasićenja. Kad nema prave mere veća je šteta nego korist u uvođenju digitalizacije. Roditelji kod kuće moraju da ograniče deci korišćenje računara. Jednostavno, tu nema rasprave, najviše sat vremena dnevno. Koliko vremena provedu uz računar, otprilike dva puta više treba da provedu na svežem vazduhu. I ne samo da vreme bude ograničeno i sami sadržaji koje gledaju i čitaju treba da budu dobro odabrani.Zaista, ne postoji čarobna formula. Deca najčešće uče po modelu, gledajući odrasle. Dakle, do nas je da li će deca kvalitetnije provoditi svoje vreme.
Osim rada sa decom imate iskustva i u radu sa nastavnicima.
-Da. Posebno uživanje pruža mi mogućnost što mogu da se na obukama družim sa svojim kolegama i da im kroz razmenu mišljenja, ideja i stavova, prenesem znanje vezano za novine u nastavi i učenju, digitalizaciju, razne vrste inovacija…
Šta najčešće savetujete kolegama u vezi sa digitalizacijom nastave?
-Da bismo bili u mogućnosti da obrazujemo našu decu za budućnost koja donosi mnoštvo tehnoloških i mnogih drugih vrsta promena, moramo i sami da budemo u stanju da ispratimo dešavanja u savremenom svetu, da se usavršavamo, da ulažemo u sebe i radimo na sebi. Digitalizacija nije nešto nametnuto, ona je jednostavno potreba i tako treba i da je prihvatimo.
Kakav je đak koji „izađe“ iz Vaše učionice?
-Uh, to najbolje oni sami znaju i njihovi roditelji. Mogu samo da kažem da se trudim da postanu i ostanu dobri ljudi i da nastave da misle svojom glavom kao što su to činili u toku našeg četvorogodišnjeg druženja.
Intervju vodila N.Š.