Прва фаза увођења јединственог информационог система у просвети биће завршена у марту следеће године, када ће сваком ученику и студенту у Србији бити додељен јединствени образовни број (ЈОБ), најавила је саветница министра просвете Биљана Марић.
Марић је објаснила да ће додељивањем тог броја држава бити у могућности да ученике и студенте прати кроз читаво школовање, од предшколског образовања, па до факултета.
ЈОБ ће представљати индивидуалну и непоновљиву ознаку која се састоји од 16 карактера, а Марић каже да је све у складу са важећим прописма у области образовања и васпитања, као и са правилима о заштити података о личности. Она додаје да неће бити могућности злоупотребе, јер ће се у информационом систему сваки ученик водити само са својим јединственим образовним бројем, а сви остали подаци остају доступни само на нивоу установе.
„Установе ће и даље располагати оним подацима којима по закону имају права да располажу – име, презиме, јединствени матични број ученика, име и презиме родитеља. Сам информациони систем ће ученика препознавати само на нивоу ЈОБ, остале податке нећемо видети у систему“, навела је Марић.
Она истиче да ће увођење ЈОБ поједноставити процедуре уписа у школе и на факултете, па више неће бити потребно достављати документе приликом преласка са једног нивоа образовања на други, јер ће цео сет података пратити ученика.
Увођење целокупног информационог система у просвети је сложен процес, указује Марић, па ће се његово увођење спроводити кроз четири фазе и трајаће до марта 2021. године.
Помоћница министра просвете наводи да ће до краја читавог процеса у јединственом информционом систему просвете постојати укупно осам различитих регистара података. Из фазе у фазу настајаће регистар установа, регистар запослених у установама, регистар деце, ученика и одраслих, регистар домова ученика, регистар акредитованих високошколских установа, регистар акредитованих студијских програма, регистар студената и регистар запослених у високошколским установама.
Марић тврди да ће родитељима и ученицима информациони систем и подаци који буду доступну помоћи при одабиру будуће школе и занимања, јер ће се боље сагледавати потребе тржишта рада. Она указује и на то да корист од увођења јединственог информационог система неће имати само просвета, већ и привреда.
„Први пут у Србији имаћемо тачан преглед колико имамо ученика, у које школе иду, након основних школа у које школе се уписују, да ли у гимназије, средње техничке школе, шта раде након тога, да ли уписују факултете или иду на тржиште рада, колико брзо су се запослили, где су се запослили, за коју просечну плату, тако да ћемо имати практично на једном месту целу слику нашег образовног система и наше привреде“, рекла је Марић.
Извор: Фонет
Može novac i pametnije da se uloži u jadnu prosvetu, ali ,,veliki brat“ treba da nadzire.
A mogućnosti za odabir škole će zavisit od psihološkog profila učnika te će na osnovu toga država kanalisati decu ka određenim zanimanjima kao i prema potrebama privrede . Ambicije i želje učenika neće biti prioritet za upis škole. SVe to po norveškom modelu i vlasništvu države nad decom.