Stoga je od velikog značaja da od najranijeg deteta dete prima ispravne poruke kako bi se dobili pravi kriterijumi za ispravno i pogrešno, dobro i zlo. Važno je shvatiti da je dete čak i na igralištu smešteno u mali model društva i sveta u kome živimo. Na igralištu postoje pravila, pisana i nepisana, koja se moraju poštovati.
Nije dobro kad vaše dete maltretira životinju.
Nije dobro kad se dete gura u redu za tobogan, kao ni da gura dete ispred sebe ne bi li ga požurilo.
Nije dobro kad vaše dete udari drugo.
Nije dobro kada vaše dete uzima igračke drugoj deci bez pitanja.
Nije dobro kada vaše dete baca pesak u oči drugom.
Nije dobro kada vaše dete koristi ljuljašku pola sata, iako red čekaju druga deca.
Nije dobro ako vaše dete ne zna kad treba da kaže „izvini“.
Najviše od svega nije dobro što se takve stvari dešavaju na očigled roditelja, baka i deda, koji se ni na koji način ne mešaju i ne uče dete ispravnom ponašanju. Deca ne mogu znati šta je ispravno, a šta pogrešno ako im se ne kaže. Deca se ne mogu obrazovati jer ne poznaju kriterijume dobrog vaspitanja, strpljenja, saosećanja, pažnje prema drugima, deljenja na zajedničkoj teritoriji sa drugima, osim ako se tome ne nauče. Ako vas u uzrastu od tri godine nauče da ćete se guranjem i agresijom prvi spustiti s tobogana, onda ćete do 30. biti jedan od onih koji sa šakama i laktovima prvi put kreću u metro.
Igralište je svet koji deca poznaju. Tamo mnogo svog ponašanja grade među drugima i pripremaju se za kasniji život u društvu odraslih. Roditelji, ako ste svoju decu naučili da budu ljubazni prema drugima i znaju da neće uvek dobiti ono što žele, onda ste uradili divan posao.
Autor: Svetlana Velceva