Akademik Vladimir Kostić govorio je na otvaranju konferencije „Budućnost obrazovanja u Srbiji – od ideje do promene“, u organizaciji Zeleno-levog fronta i tom prilikom podsetio da su nekada po selima Srbije samo učitelje zvali „gospodom“, a da su danas oni smešteni na margine društvenog značaja.
„Prema podacima iz 2021. godine u osnovnim školama 48 odsto nastavnika i učitelja nije imalo stalni radni odnos, dok je u srednjim školama ta cifra iznosila 51 odsto.“ – kazao je Kostić.
Uz takvu egzistencijalnu nesigurnost, socijalne i političke posledice takvog stanja mogu samo da se naslute.
„Da li se približavamo tački kada će samo mazohisti biti zainteresovani da nam uče decu i mlade?“, upitao je Vladimir Kostić.
On je ocenio da se obrazovanje, globalno, suočava sa novim problemima, poput dramatičnog porasta znanja – odnosno tvrdnji da je internet majka svih enciklopedija.
Svi koji imaju dobro pamćenje u stanju su da skladište nove informacije, ali potrebno je znati šta upamtiti, a šta zaboraviti, tu je potrebna veća veština, citirao je Kostić Umberta Eka.
„Danas, utopljeni u informacije ostajemo gladni znanja“
„Moje mišljenje je da će škola nekim malim delom morati da se vrati Sokratovoj i Platonovoj ideji dijaloga koja istine ne propisuje, već ih traži, ispituje ih u senci staromodne etike“, rekao je Kostić.
On, međutim, dodaje da je pitanje da li su društvo, škola, profesori, pa i đaci spremni za to.
„Hiperinflacija odličnih ocena stvara iluziju da je škola u Srbiji dobra“
Kostić navodi da se obrazovanje mora pripremiti za buduće generacije, naučiti ih sposobnostima i veštinama za globalno radno mesto i nelinearni tok karijere.
Prema njegovim rečima, o kvalitetu obrazovanja u Srbiji govore rezultati eksternih provera po kojima 45 odsto 15-godišnjaka spada u kategoriju funkcionalno nepismenih, dok je broj onih koji postižu vrhunske rezultate zanemarljiv.
Kostić je rekao da je hiperinflacija odličnih ocena stvarala iluziju da je škola u Srbiji dobra, učenici su na završnim ispitima iz srpskog i matematike osvajali 11 poena od mogućih 20.
Principi slobode i autonomije visokoškolskih ustanova definisani su različitim međunarodnim dokumentima, ali prema istraživanju iz 2017. godine sve dimenzije autonomije u Srbiji su na nivou srednje niske, konstatovao je on.
U međuvremenu, ukazao je Kostić, dogodile su se zakonske promene koje će te ocene pogoršati.
Izvor: FoNet/Zelena učionica