“Ако би се само затвориле школе, сачувало би се 175.000 живота”

Нарочито у земљама у развоју, пише WE Forum (Светски Економски Форум)

  • Земље ниског личног дохотка се суочавају са околностима које су веома другачије од оних у земљама високог личног дохотка.
  • У земљама у развоју одрасли и стари генерално имају више контаката са децом у односу на државе са развијеном привредом.
  • Нова студија предвиђа да би одлагање отварања школа могло да сачува животе.

Према подацима које је објавио УНЕСКО, преко 100 земаља тренутно спроводи политику затварања школа услед КОВИД-19, што чини 60% светског броја ђака.

Земље ниског личног дохотка имају другачије околности у односу на богатије земље – у већем  проценту домаћинстава деца живе са старима. Теже је и тестирати људе на КОВИД-19, као и одржати социјално дистанцирање у школском окружењу. Такође је и већи је притисак да се одрасли врате на посао како би се избегли глад и сиромаштво.

У земљама у развоју поновно отварање школа значајно повећава ризик ширења вируса

Иако деца ретко умиру од ковида, она га могу пренети одраслима. Према подацима УН-а, у 67 од 100 земаља (укључујући и богате земље) већина старих живи у проширеним породицама са млађим члановима.

У земљама у развоју одрасли и стари имају више контакта са децом него у развијеним друштвима због мање животног простора и већег броја чланова по домаћинству. Треба имати на уму и да чувена студија Империјал колеџа као и студија у Шпанији говоре да је број заражене деце у односу на одрасле само за 1/3 мањи.

Графикон испод показује удео популације оболеле од КОВИДа у четири могућа сценарија.

Slika: The National Bureau of Economic Research

Плава испрекидана линија показује ефекте отварања школа одмах – дошло би до великог пораста инфекције. Други сценарији показују када би се школе отвориле у јануару 2021. године – кривуље би тада биле много ниже.

Професор Дејвид Лагакос са Универзитета у Бостону и Емили Јем из Центра за међународни развој тврде да је најефикаснија политика (илустрована љубичастом испрекиданом линијом) да се контролишу стопе заражавања и у исто време да се избегне тотално затварање у куће тако што ће се отварање школа померити за јануар 2021, при томе штитећи старе.

Доле илустровани цртеж показује Лагакосово и Јемино предвиђање колико би било смртних случајева засновано на досадашњим студијама према старосним групама:

– Црвени део су стари преко 60 година,
– наранџасти су одрасли од 20-59 година,
– а љубичасти деца од 0 до 19 година старости.

Лагакос и Јем предвиђају мање од 0,1% смртних исхода код деце (0-19 година). Ипак, отварање школа повећава смртне исходе код старих и одраслих особа. Ако би се само затвориле школе, сачувало би се 175.000 живота у односу на опцију да се не предузму никакве мере. Друге додатне мере би само побољшале ову ситуацију, као што је заштита старих особа од негативног утицаја остатка друштва. Потпуно затварање (званичног сектора) би спасило већину ових живота, али би довело до великих додатних смањења бруто друштвеног производа, што би умањило средства за живот у осетљивим домаћинствима.

Ако би се затвориле школе и штитили стари од остатка друштва, њихов модел предвиђа да би нешто мање од пола ове популације било заражено на почетку 2021. године.

Шта са трошковима неотварања школа?

Циљ да се школе отворе тек у јануару 2021. је спасавање десетина хиљада живота. Ипак, треба извагати негативне утицаје тога што деца не иду предуго у школу. Закључци студије о избијању еболе у Сијера Леонеу показују пораст ванбрачних трудноћа и пад уписа у школу међу младим женама из сеоских средина након кризе. С друге стране, неке породице нису могле да приуште да пошаљу своју децу натраг у школу након што су изгубиле средства за живот, што показује да постоји важна веза између чувања средстава за живот и приступа образовању. Додатни поводи за бригу су и губици у учењу, оброци које сиромашна деца неће имати у школи у току дана, изостанак бриге о деци запослених родитеља и ограничена средства за онлајн учење.

Иако се студија Лагакоса и Јем не бави свим проблемима у вези са поновним отварањем школа за време пандемије, они тврде да владе треба да узму у обзир доказе о преносу вируса унутар домаћинства при одлучивању када ће се школе поново отворити.

Приредила: Мариа Милојковић

Извор: weforum.org