Ako deci često pretite kaznama, rizikujete mnogo stvari. Poverenje, iskren odnos, samopouzdanje su samo neke od njih


Pretnje kaznama omiljena su metoda discipline dece u mnogim delovima sveta. Sećam se da mi je jedna prijateljica u nekom razgovoru rekla, citiram: „Pričaj ti šta hoćeš, ali da nemam mogućnost da ih ucenim, ne znam kako bih ih vaspitavala.“

Ovaj tekst upravo će se baviti temom kazni i alternativnih rešenja. Naučićete šta su posledice kažnjavanja o kojima retko razmišljamo, ali i koje metode da primenite kao alternativu.

Posledice pretnji kaznama

Roditeljstvo koje se zasniva na strahu

Pretnje posledicama često deci usađuju strah, što dovodi da toga da pravila poštuju samo zato što su zastrašeni, a retko zbog toga što razumeju suštinu granica i pravila koja su im postavljena. Ovakvo roditeljstvo koje se bazira na strahu, a koje roditelji više vole da zovu strahopoštovanje, može ugroziti sposobnost deteta da razvije kritičko mišljenje i veštine rešavanja problema.

Urušavanje poverenja

Konstantne pretnje posledicama će, gotovo izvesno, naneti duboku štetu poverenju između deteta i roditelja, jer je u takvoj atmosferi detetu vrlo teško da se oseća sigurno i prihvaćeno. Deca će možda svoje roditelje početi da gledaju pre kao protivnike nego kao saveznike. Tako se upravo stvara ona negativna dinamika u porodici, nepoverenje i stalni sukobi za koje se pitate zašto se baš vama dešavaju.

Anksioznost

Deca koja često čuju pretnje imaju veću šansu da budu anksiozna, plašeći se potencijalnih reperkusija zbog onoga što čine. Ovaj neprekidan osećaj straha i brige može čak biti uzrok i dugoročnih problema s mentalnim zdravljem, a u nekim slučajevima je i u korenu depresije.

Napregnuta, loša komunikacija

Ako deci često pretite posledicama, sigurno je da ste već ugrozili iskrenu i otvorenu komunikaciju s njima. Deca će oklevati da s vama podele svoja osećanja ili da razgovaraju o problemima koji ih možda muče, a sve u strahu da će ih, umesto podrške i razumevanja, sačekati pretnja zbog nečeg što su uradili.

Buntovništvo

Ironično, ali u nekim slučajevima su učestale pretnje uzrok zbog kog deca postaju prkosna i buntovna. Ovaj otpor potiče od njihove želje da pokažu svoju samostalnost i kontrolu kad se suoče sa autoritarnim stavom roditelja.

Urušeno samopouzdanje

Nije teško razumeti da, ako često sluša pretnje, dete to doživljava kao poruku da nije sposobno da donosi dobre odluke i da je prepuno mana. Ovakva negativna slika o sebi može imati trajne posledice na dete.

Ne učite dete veštinama rešavanja problema

Ako se isuviše oslanjate na kazne, dete će vrlo teško uspeti da razvije veštinu rešavanja problema. Preciznije, verovaće da kad nešto ne radi dobro, poenta nije da nauči kako treba, već da za svoju grešku plati. I tako, umesto da uče da se sa izazovima suočavaju samostalno, efikasno i hrabro, deca mogu postati zavisna od kontrole i vođenja.

Alternativni pristupi disciplini

Da biste negovali zdravu vezu sa svojim detetom i doprineli njegovom pravilnom emotivnom i mentalnom razvoju, razmotrite primenu nekih alternativnih metoda discipline koji ne uključuju pretnje i kazne.

Pozitivan pristup: Ohrabrite i pohvalite dobro ponašanje i fokusirajte se uvek na pozitivno umesto da stalno ističete loša ponašanja, a dobra „podrazumevate“.

Postavite jasna očekivanja: Uspostavite jasna očekivanja koja će biti u skladu sa uzrastom deteta, kako biste osigurali da vaše dete razume pravila i razloge koji stoje iza tih pravila.

Prirodne posledice: Kad god je to moguće, nemojte štititi decu od posledica onoga što su uradili. Već je treći put ovog meseca zaboravio da ponese užinu u školu? Prirodna posledica je da će biti gladan. Ovakve situacije su najbolja prilika da deca uče da sve što rade ima neku svoju posledicu i da odgovornost za svoja dela snose sami.

Otvorena komunikacija: Negujte otvorenu i iskrenu komunikaciju tako što ćete aktivno slušati dete i njegova osećanja i brige. Kada pokaže zabrinutost ili strah, umesto da ga uveravate da se „uzalud plaši“ i da „to nije ništa“ jednostavno pokažite da razumete strah, validirajte osećanja.

Budite uzor onog ponašanje koje želite da vidite kod deteta: Demonstrirajte adekvatno ponašanje i svoje veštine samokontrole, kao i ispravno i smireno reagovanje u teškim situacijama. Budite model.

Disciplina je apsolutno neophodna i deca moraju znati gde su granice i šta je prihvatljivo ponašanje, a šta nije. Granice im morate postaviti vi, ali to ne znači da treba da budete grubi i agresivni.

Konačno, cilj discipline trebalo bi da bude da decu vodite prema tome da postanu odgovorni, empatični i dobro prilagođeni mladi ljudi. A ako fokus u tom procesu pomerite sa kazni na konstruktivno učenje, roditelji će biti svojoj deci onaj saveznik koji im je i potreban na putu zdravog odrastanja.