Током дугогодишњег рада у школи често сам се сусретала са речима које код ученика изазивају недоумице у писању и у говору. Управо те недоумице постале су повод да се посветим проналажењу начина да се деца описмене кроз игру.
Посматрајући како ученици уче и памте, закључила сам да најлакше усвајају градиво када је представљено сликовито. Тако су кроз заједнички рад, на часовима новинарске секције, настали плакати који на духовит и једноставан начин осликавају правописна правила. Фотографије (од којих су неке настале коришћењем вештачке интелигенције) и кратка порука помажу да се правило, не само разуме, већ и лако памти.
У времену у којем се у недовољној мери указује на низак ниво писмености, одговорност према очувању језика постаје још важнија. Скраћивање речи приликом куцања порука, недостатак читања књига, правописне грешке на сваком кораку, довели су до тога да писменост великог броја људи није на завидном нивоу. Потребно је свакодневно развијати свест и код деце и код одраслих да писменост није само познавање правила, већ је она одраз културе.
Циљ ових плаката је да нас подсете колико је битно да познајемо и поштујемо правописну норму, али и да пробуде размишљање о важности очувања језика.
У припреми је и књига језичких недоумица „Правословље” у којој ће се, поред плаката, наћи и речи приликом чијег писања и изговора се често греши.
Аутор: Моника Ружић, наставник српског језика и књижевности