Ако су школе сигурне, чему комбинована и онлајн настава?

29 септембра, 2021

Иако све основне и средње школе редовно обавештавају надлежну школску управу о броју ученика и запослених код којих је потврђена инфекција корона вирусом, а те податке прикупљају и заводи за јавно здравље, они су за јавност тајна.


Ако питате Министарство просвете упућују вас на Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, из „Батута“ пак усмеравају на Министарство. Наш лист данима трага за одговором о броју инфицираних у школама, који би поткрепио тврдњу надлежних да се епидемиолошка ситуација побољшала, што је разлог због којег је од понедељка смањен број школа на комбинованој и онлајн настави.

Министар просвете Бранко Ружић је у понедељак изнео податке о изузетно малом броју инфицираних, али је занимљиво да су ти проценти средином месеца били још мањи, а огроман број локалних самоуправа је био на нетипичним облицима наставе.

Тако је Ружић 15. септембра казао да је међу зараженим ученицима тек 0,5 одсто, а број инфицираних наставника не прелази 1, 2 одсто.

У понедељак је рекао да број заражених ученика не прелази 1,4 процената, односно 1,8 одсто када је реч о наставном и ваннаставном особљу.

Да образовни систем није место где долази до трансмисије вируса министар је поткрепио податком да у 73,5 одсто школа нема одељења која су упућена на онлајн наставу.

О ком броју одељења је реч, колико је тачно ученика, а колико запослених у школама код којих је откривено присуство вируса, питање је које смо јуче упутили и Министарству просвете и „Батуту“ али одговор нисмо добили.

Ко и зашто крије податке о епидемиолошкој ситуацији у образовним установама, ако је истина да није забрињавајућа питају се и синдикати образовања.

Један од њих, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност“, затражио је од Министарства просвете и Тима за школе да уз одлуку о начину рада школа у предстојећој недељи, која се објављује сваког петка, буду наведени и прецизни подаци о броју новозаражених ђака и запослених у просветном систему.

Скривање информација уноси додатну сумњу у већ упитне податке који се објављују, посебно када је реч о инфицираним ученицима, јер се и даље они масовно не тестирају, а школе бележе само број одсутних ђака код којих је потврђено присуство вируса.

У неколико београдских школа које смо јуче контактирали рекли су нам да податке о епидемиолошкој слици шаљу Школској управи сваке среде, а сваког дана о бројном стању заражених обавештавају председнике општинских актива, који их даље прослеђују Школској управи. Сазнали смо и да све школе не пријављују свакодневно те податке Градском заводу за јавно здравље Београда.

У тој здравственој установи за Данас износе последњу расположиву статистику за период од 20. до 26. септембра: појава ковида је регистрована у 75 основних и 40 средњих школа; заражено је 48 запослених у основним и 45 у средњим школама, као и 456 основаца и 373 средњошколца.

– Упитно је колико редовно школе достављају податке, али ове цифре свакако нису стварни показатељ стања. То би значило да већина средњих школа у Београду нема ниједног зараженог наставника у шта је тешко поверовати. Имајући у виду да је реч о установи надлежној да прати број инфицираних, питање колико су у том случају тачни подаци које износи министар – коментарише за Данас Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

Он сматра да не постоји ниједан ваљан разлог за скривање података. Број од тек нешто преко један одсто инфицираних и наставника и ученика му је, како каже, тешко прихватљив „ако међусобно знамо да су цифре веће“.

– На нивоу гимназија у Београду проценат се креће између четири и пет одсто, бар што се тиче наставника. За децу је теже утврдити, јер се дешава да изостају и из других разлога – истиче Марков.

Министарство просвете, додаје, нема разлог да скрива број оболелих „кад је јасно да је све дозвољено и да је у овом таласу препуштено грађанима да се или вакцинишу или заразе“.

– Ако постоји потреба да се бројеви сакрију онда би то само могло бити у циљу скривања неспособности да се обезбеди већи обухват вакцинисаних међу наставницима, као и неспремности да се школа уместо забавних садржаја стави у фокус. Најзад, ако је све у складу са подацима које износи министар, можемо само да га позовемо да врати све ученике у школе, јер ако је број инфицираних тако мали зашто смо на комбинованој и онлајн настави – пита се Марков.

Весна Андрић

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Ако су школе сигурне, чему комбинована и онлајн настава?

  1. Anica каже:

    Dosta je nastavnika na bolovanju,naravno da se sve krije,razbolite se svi pa ko živ ko mrtav ili sa posledicama.

  2. Алекса каже:

    Dosta je i učenika zaraženo koronom.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама