Školski čas od 45 minuta mogao bi da bude skraćen, nagovestio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u nedavnom gostovanju na televiziji Informer kazao da će posle Nove godine izaći sa “idejama oko obrazovnog sistema”.
“Treba možda da skratimo časove, ali ne u smislu da ih olakšamo, neka imamo više časova, ali da ih skratimo. Da budu koncentrisanija deca, da bude veća pažnja, jer malo ko može da održi koncentraciju 45 minuta”, preneo je Blic Vučićeve reči.
Da današnje generacije učenika kubure sa pažnjom i koncentracijom struka upozorava godinama, napominjući da razlog tome nije dužina samog školskog časa već ono što se na njemu radi.
Tatjana Vasović Novosel, učiteljica u beogradskoj OŠ “Branko Ćopić” kaže da njeni đaci svaki dan, osim petkom, imaju po pet časova.
– Oni su drugi razred, to je uzrast osam godina i u proseku u školi provedu pet sati, ali treba treba uzeti u obzir da većina učenika ide i u produženi boravak i oni u školi borave 10 i više sati – priča Vasović Novosel.
Ona smatra da raspravi o dužini trajanja časa treba da prethodi istraživanje u kome bi svoje viđenje o ovoj temi dali svi koji su uključeni u rad škole – od nastavnika, psihologa i pedagoga, đaka, ali i njihovih roditelja.
Nastavni čas je interaktivan odnos između nastavnika, učenika i nastavnih sadržaja, podseća Vasović Novosel i dodaje da problem, pre svega, predstavljaju nastavni planovi i programi koji nisu reformisani dugi niz godina.
– Naši učenici su izuzetno opterećeni i uče neke stvari koje nisu bitne, i na način koji nije prihvatljiv za ove nove generacije. U tom domenu bi prevashodno trebalo intervenisati. Možda bi se u istraživanju došlo do podatka da je čas od 45 minuta kratak i da bi ga možda trebalo produžiti na 60 minuta. U zemljama kao što su Nemačka i Austrija čas traje minimum 50 minuta pa naviše. Pokazalo se, recimo, da blok časovi od 90 minuta i te kako daju dobre rezultate, ali kada učenici interaktivno učestvuju u nastavi. S druge strane, imate skandinavske zemlje u kojima čas traje i 30 minuta – navodi Vasović Novosel.
Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i nekadašnja dugogodišnja nacionalna koordinatorka PISA istraživanja, takođe navodi da ima država u kojima čas traje 60 minuta, pa i duže. To je, kaže, posebno karakteristično za neke dalekoazijske zemlje gde više nastavnika drži jedan čas i sarađuje sa većim brojem učenika.
– Ne kažem da pažnja uopšte nema veze sa vremenom, jer sedenja na drvenim, neudobnim stolicama 45 ili 60 minuta nije lako. Ali je važno da pažnja učenika bude okupirana nečim smislenim, da je angažujete. Pažnja uvek “radi” samo možda nije fokusirana na ono što je sadržaj školskog časa. Učenik će da izgubi pažnju ako ne može da prati ono što nastavnik govori, jer mu nije zanimljivo, relevantno, ne razume, teško mu je… Tada se gubi pažnja, ali ne zbog toga što čas traje 45 ili 50 minuta.
Najvažnije je, dakle, da sadržaj časa bude takav da privuče pažnju učenika i u tom slučaju vreme postaje prilično irelevantan faktor – kaže Pavlović Babić.
Ceo tekst: Danas