Da li obrazovanje treba da proizvodi poslušne učenike ili ljude sposobne da misle svojom glavom? Gde se završava pravo roditelja da štiti dete, a počinje ugrožavanje autoriteta škole, i gde se završava autoritet nastavnika, a počinje njegova zloupotreba? O tim pitanjima, ali i o stanju u prosveti prvog dana nove školske godine, u emisiji 3D na Insajder TV govorila je Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija.
Posle višemesečnih problema u Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu i Petoj beogradskoj gimnaziji, ali i dešavanja u drugim školama koje su ulazile u proteste, kakvo je danas stanje u prosveti? Dimitrijević kaže da je jedna od reči koja najbolje opisuje trenutno stanje u prosveti – apatija.
Kako navodi, ona je među prosvetne radnike ušla kao posledica svega kroz šta su prošli tokom prethodnih godinu i po dana, ali i višedecenijske borbe za bolji status i dostojanstvo profesije.
„Imali smo nasilje u školama, imali smo periode velikog nerazumevanja između roditelja, učenika, nastavnika i tako dalje. Onda su došle te obustave i blokade. Ostali smo nekako sami. Dobili smo po prstima, da tako kažem. Kažnjeni smo i dalje nas kažnjavaju zbog toga“, navodi Dimitrijević.
Prema njenim rečima, uz apatiju među prosvetnim radnicima postoji i strah, posebno zbog mera koje država donosi ili najavljuje. Kao jedan od problema izdvaja veliki broj zaposlenih koji godinama rade na određeno vreme, kojima ugovor, kako kaže, može biti neobnovljen bez obrazloženja.
„Ne zaboravite da mi i dalje imamo jako mnogo, pa možda i trećinu ljudi koji rade neki godinama na određeno vreme. Znači, njima se ugovor može bez ikakvog objašnjenja samo zaključiti, ne obnoviti“, upozorava Dimitrijević.
Dimitrijević objašnjava da je jedan od razloga za veliki broj zaposlenih na određeno vreme zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Kako navodi, škole i direktori dobijaju kvote koje određuju koliko novih ljudi mogu da zaposle, pa zaposleni na određeno čekaju da se otvori konkurs za stalno zaposlenje.
„Obično ti ljudi koji budu na određeno zapravo čekaju da se otvori konkurs i onda se prijave, ako nema nikoga na listama viškova ko će da ih preduhitri“, kaže Dimitrijević.
Prema njenim rečima, situacija je dodatno otežana time što prošle godine, koliko je njoj poznato, škole nisu dobijale kvote za zapošljavanje.
„To je takođe deo kazne koju smo dobili“, ocenjuje Dimitrijević.
U razgovoru o problemima sa kojima se prosveta suočava, postavlja se i pitanje šta se u svemu tome dešava sa učenicima i koliko se govori o njihovim problemima i bezbednosti.
Dimitrijević kaže da su deca u svemu što se dešava u prosveti na neki način skrajnuta, ali da nastavnici nastoje da ih zaštite od problema sa kojima se sami suočavaju.
„Nekako su skrajnuta, jer ona se podrazumevaju. Ona su tu, pa su tu. Mi dajemo sve od sebe da nekako oni ovo ne osete, jer mi kad uđemo u učionicu, to je kao neki prekidač. Vi jednostavno prestajete da se bavite ovim svim čime se bavite van učionice i bavite se svojim osnovnim poslom“, navodi Dimitrijević.
Prema njenim rečima, učenici su tokom poslednjih godinu i po do dve godine „neverovatno sazreli“, bez obzira na uzrast. Kako kaže, primetili su da između roditelja i nastavnika više nema ranijeg nerazumevanja, već da postoji zajednički interes i razumevanje.
Dimitrijević smatra da je upravo to ono što vlast, odnosno Ministarstvo prosvete, ne želi i da se takvo povezivanje roditelja, učenika i nastavnika pokušava razbiti, između ostalog i kroz izmene zakona.
Na pitanje o najavljenim izmenama i obrazloženju Ministarstva da će one doprineti efikasnijem radu škola, Dimitrijević se osvrće i na promene koje se odnose na savet roditelja.
„Ministar je to objasnio time što je problem kada imate 30 ili 40 predstavnika saveta i teško je imati kvorum. Naši podaci govore, a naši podaci dolaze iz krugova roditelja, da je, recimo, u Jovinoj gimnaziji tokom godine od 12, 13, 14 sastanaka samo jednom bio problem sa kvorumom“, navodi Dimitrijević.
Ona ukazuje i na to da se problemi sa kvorumom, prema njenim rečima, češće javljaju u školskim odborima, gde se ne pojavljuju predstavnici lokalne samouprave, nego u savetima roditelja.
„Tako da mislim da je to samo izgovor“, ocenjuje Dimitrijević.
Umesto smanjenja ingerencija škola, smatra da bi trebalo povećati njihovu autonomiju kako bi se odluke donosile brže i efikasnije. Međutim, prema njenoj oceni, predložene izmene idu u suprotnom smeru, jer se sve više ovlašćenja koncentriše na Ministarstvo.
Kao primer navodi predlog prema kojem bi ministar odlučivao o vrsti i mestu obavljanja društveno korisnog rada za dete koje je u disciplinskom postupku ili je kažnjeno.
„Pa valjda je logično da o tome odluči odeljensko veće, oni koji predaju tom detetu, jer vi imate najrazličitije situacije kojima se mi zapravo svakodnevno bavimo. Mi se ne bavimo samo predavanjem svojih predmeta“, kaže Dimitrijević.
Ona ocenjuje da je pozivanje na veću efikasnost zapravo „izgovor za promene koje bi trebalo da nas ograniče“ i da se time pokušava sprečiti da se ponovi situacija od pre godinu i po dana, kada su, kako kaže, „škole stale“.
Izmene se odnose i na ulogu saveta roditelja, kojem bi, prema kritikama na predložena rešenja, bila smanjena mogućnost uticaja na pojedine odluke škole, uključujući i pitanja koja se tiču sredstava koja roditelji izdvajaju.
Dimitrijević ukazuje da su izmene, kako ocenjuje, suptilne, ali da promena pojedinih formulacija može imati značajne posledice. Posebno izdvaja deo koji se odnosi na pravo učenika na udruživanje.
„To je ono što na engleskom kažu ’đavo je u detaljima’. Ko nije pažljivo čitao, rekao bi: ma, ovde se ništa nije promenilo. Jer jako su suptilne izmene, u smislu da je promenjena reč, ali ta reč nije više ’može’, nego je ’mora’. To je velika razlika“, navodi Dimitrijević.
Kako objašnjava, predlogom se, prema njenom tumačenju, učenicima garantuje udruživanje kroz učenički parlament, dok bi druge oblike udruživanja moglo biti moguće ograničiti.
„Ne piše da se zabranjuje udruživanje učenika, ali piše da im je jedino garantovano udruživanje u učenički parlament, što znači da svaka druga vrsta udruživanja može da se zabrani. Znači, jako je važno pročitati“, kaže Dimitrijević.
Ona smatra da bi takvo ograničenje bilo sporno i sa stanovišta međunarodnih konvencija i Ustava Srbije.
„Kako može da se zabrani ako postoje konvencije kojima je pristupila Srbija? Je l’ Srbija potpisnica Konvencije o pravima deteta, gde je udruživanje apsolutno dozvoljeno na najrazličitijim osnovama? Znači, nema u stvari ograničenja. I druga stvar je Ustav, koji kaže da svako ima pravo na mišljenje i ne znam da su deca izuzeta iz tog dela Ustava“, navodi Dimitrijević.
Ona kao još jedan primer navodi Zakon o štrajku, koji prosvetu svrstava među delatnosti od javnog interesa i za zaposlene u tim delatnostima predviđa obezbeđivanje minimuma procesa rada tokom štrajka.
„Isto i Zakon o štrajku iz ’96, po kome mi nemamo pravo na totalnu obustavu rada kao prosvetno zanimanje, je l’ tako? A zapravo bi trebalo da imamo, jer mi nismo zanimanje od posebnog značaja od koga zavise životi i zdravlje ljudi. Tako da vi vidite da se te konvencije koje vi pominjete, a koje bi mi trebalo da poštujemo jer smo ih potpisali, zapravo uveliko krše. Zašto se i ova ne bi kršila?“, kaže Dimitrijević.
Jedna od najspornijih odredbi predloženih izmena odnosi se i na mogućnost suspenzije licence nastavnicima. Postavlja se pitanje šta bi takva mera značila za njihov položaj, imajući u vidu da direktori škola već imaju značajan uticaj na njihov svakodnevni rad, od rasporeda časova do pokretanja disciplinskih postupaka. Ministarstvo je u javnoj raspravi zaista navelo suspenziju licence za nastavnike kao jednu od novina predloga.
„Ono što nama smeta kod te odredbe je što je za prekršaj iz radnog odnosa zapravo kazna neprimerena. Kada vi napravite prekršaj iz radnog odnosa, vas neko može kazniti u odnosu na to kako ste vi prekršili ugovor o radu i u odnosu na Zakon o radu, a ne vezano za vašu licencu, koja u stvari kaže da ste vi osposobljeni da se bavite pedagoškim i obrazovnim radom u okviru određenog predmeta koji predajete u školi“, navodi Dimitrijević.
Ona dodaje da ni izostanak sa posla ili organizovanje štrajka, sami po sebi, ne znače da nastavnik nije sposoban da obavlja svoje zanimanje.
„To što ja nisam dva dana došla na posao ili što sam organizovala nekakav štrajk ne može nikako da znači da ja nisam više sposobna da obavljam svoje zanimanje. Tako da su to malo babe i žabe i to se nikako ne sme dozvoliti“, kaže Dimitrijević.
Ističe, međutim, da Forum beogradskih gimnazija ne smatra da nastavnici treba da budu izuzeti od odgovornosti.
„Postoje oni nastavnici koji zaista ne rade svoj posao. Mi kao Forum generalno nismo ni u jednom trenutku rekli: mi treba da možemo da radimo šta god hoćemo i niko ne sme nikad da nas kazni. To je besprizorno i niko o tome ne priča. Mi upravo govorimo suprotno. Zakon se mora poštovati i zna se za šta postoji kazna i koja se kazna za šta primenjuje“, navodi ona.
Na pitanje da li očekuje da se predlog izmena zakona nađe pred poslanicima, Dimitrijević navodi da se on, za sada, nije našao u skupštinskoj proceduri. Kao razlog se, prema informacijama do kojih je došla, pominju proceduralne greške.
Ona, međutim, nije sigurna da je to jedini razlog i smatra da je moguće da je na odluku uticala i reakcija javnosti.
„Podigla se velika prašina u javnosti, a ovo je potkačilo sad i roditelje i učenike. Pa su se udruženja roditelja jako dobro organizovala, prisustvovali su, imali su objave na mrežama, izlazili su u medije sa svojim mišljenjima i stavovima. Evo i učenici su imali nekakav protest upravo u vezi sa tim izmenama vezano za organizovanje“, navodi Dimitrijević.
Ocenjuje da je pritisak javnosti možda doveo do toga da se predlog za sada zaustavi. Imajući u vidu najave izbora, smatra da je moguće da izmene neće stići pred Skupštinu pre njihovog održavanja.
„Moj je utisak da smo možda uspeli da za sada to stopiramo. A s obzirom na to da nam slede izbori, bar svi tako kažu, onda verujem da neće biti vremena da to ide pred Skupštinu dok ne budu izbori“, zaključuje Dimitrijević.
Dimitrijević navodi i da su prosvetni radnici ranije predlagali bolje povezivanje zdravstvenog i obrazovnog sistema, kako bi se, između ostalog, opravdanja za izostanke učenika automatski unosila u elektronske dnevnike.
„Mi smo dugo predlagali da se povežu sistemi, kad smo kod digitalizacije, da se poveže sistem domova zdravlja, zdravstveni sistem i naš sistem, da se poveže, da nam opravdanja stižu automatski u dnevnike, jer sad imamo te elektronske dnevnike“, navodi Dimitrijević.
Dimitrijević smatra da u prosveti postoji mnogo nerešenih pitanja kojima bi trebalo da se posveti pažnja, a koja su, prema njenoj oceni, lakše rešiva od onih koja su se iznenada našla u predlogu izmena zakona.
Ipak, smatra da je u pozadini predloženih izmena pre svega nastojanje da se spreči ponavljanje situacije u kojoj su škole obustavile rad.
„Ali iza ovoga apsolutno imam utisak da stoji samo jedna ideja, a to je da škole ne smeju opet da stanu na način na koji su stale. To je očigledno nešto što najviše plaši one koji su na vlasti. Pa ko god to bio“, zaključuje Dimitrijević.
Kako zaključuje, pitanje je da li će obrazovanje stvarati ljude koji su samo poslušni ili one koji su sposobni da misle svojom glavom.
„Jer očigledno, ono što ste rekli na samom početku, da li ćemo biti neko ko je samo poslušan ili neko ko misli svojom glavom, očigledno ovde nije poželjno da mislite svojom glavom. Mislim, nije poželjno u određenim krugovima“, poručuje Dimitrijević.
Izvor: Insajder