Iako to ovih ledenih dana izgleda daleko, u školama više neće biti pocepanih farmerki, bretela, papuča, dubokih dekoltea, šortseva, koji se obično nose pred kraj i na početku svake školske godine. Ministar je najavio kazne, ali se još ne zna kako će ih sprovoditi, a primer pojedinih škola pokazuje da ne treba nikakav novi zakon da bi se škole upristojile. Svaka ustanova može da uvede sopstveni kodeks, što su neke odavno uradile.- Već deset godina kod nas se zna kako učenici i profesori mogu da dolaze obučeni u školu. Pravila su jasna, pa svako ko ih prekrši mora da se vrati kući – kaže za “Novosti” Milibor Savić, direktor Prve ekonomske škole u Beogradu. – Čak ni roditelji ne mogu da dođu u školu, recimo, u papučama. Pravila pristojnosti moraju da se poštuju u vaspitno-obrazovnoj ustanovi.Slično je i u Medicinskoj školi “Dr Milenko Hadžić” u Nišu. Ovde je kodeks oblačenja uveden 2015. i svi ga se pridržavaju. Dežurni nastavnik zadužen je da primeti ako je neko došao neprimereno obučen.
– Nema mini-suknjica, šortseva, majica na bretele, golih stomaka, pocepanih farmerki. Devojčice mogu da se šminkaju, ali diskretno i primereno – kaže direktor Svetislav Mladenović. – Pravila su od početka prihvatili i učenici i pridržavaju ih se. Ako neko pokuša da ih prekrši, vratimo ga kući na presvlačenje. Nema kazni, jer kažnjavanje ne daje uvek dobar rezultat. Naši učenici će sutra biti zdravstveni radnici, radiće sa bolesnicima, i treba na vreme da nauče da ne ide da tri dugmeta na mantilu budu otkopčana ili da su preterano našminkani, sa predugim noktima.
Mladenović kaže da su danas, čak i sa kodeksom, pravila mnogo blaža nego u vreme kada je on bio đak. Tada su, seća se, učenike vraćali i ako nisu propisno ošišani. Dolazak u školu u trenerci bio je nezamisliv.
Roditelji su uglavnom saglasni sa uvođenjem pravila ponašanja, ali na pomen školskih uniformi reaguju različito. Sanja Micić, majka gimnazijalca iz Beograda, smatra da bi pravila donela više pristojnosti jer, kaže, učenice ne bi dolazile u kratkim majicama, u šortsevima i suknjama koji više otkrivaju nego što pokrivaju.
– Smatram, ipak, da bi uniforme bile previše. Deci treba ostaviti slobodu da se oblače kako žele, posebno srednjoškolcima. To je uzrast u kojem oni pronalaze sopstveni stil, sazrevaju i treba im dozvoliti da se razlikuju u odevanju, kao što su različiti i u ostalim stvarima, naravno, sve u granicama pristojnosti – kaže Sanja Micić.
Anketa učenika Prve ekonomske škole u Beogradu
* Anastasija Marinko
– Trebalo bi da sve škole uvedu pravila oblačenja. Naša škola ih ima. Ali znam da u drugim školama, sa lošijom reputacijom, nema pravila, pa devojčice dolaze u minićima, dečaci u bermudama…
* Danilo Nikolić
– Bilo bi dobro da svugde postoje pravila oblačenja, kao što ih mi imamo u školi. U drugim školama je sasvim drugačije. Vidim kako oni odlaze obučeni na časove, posebno kada je toplo.
* Milica Dobrica
– Mnoge devojčice koje idu u druge škole oblače se previše provokativno. Kod nas nisu dozvoljene ni pocepane farmerke, niti majice na bretele. Mislim da je to u redu.
* Miloš Škrbić
– Ne verujem da pravila oblačenja treba da budu stroga. U redu je da svi dolazimo pristojno obučeni, ali ne sad baš da nosimo uniforme i kecelje. Svako treba da nosi šta želi.
* Petar Šavrljuga
– Svako treba da nosi šta hoće. Ne treba uvoditi pravila, a posebno ne uniforme. Učenici treba da imaju slobodu oblačenja, ali svakako da izgledaju pristojno.
Uniforme neizvesne
Da li će uniforme biti uvedene odlučiće Ministarstvo prosvete. Po njihovom nalogu, škole su anketirale roditelje i đake, a odgovori se razlikuju zavisno od uzrasta i škole. Kod mlađe dece, većina roditelja podržava uniforme, dok kod starijih preovladavaju negativni odgovori.
Izvor: Novosti
O cemu vi pricate?! Kakve bre uniforme? Sto se ministar malo ne pozabavi bitnijim temama?! Inkluzijom na primer! Ja radim kao personalni asistent sa detetom sa posebnim potrebama, puno radno vreme, a moj status je – volonter, uz novcanu nadoknadu od 6000 dinara! Inace sam profesor razredne nastave. I da, za jednog ucitelja je nemoguce voditi odeljenje kad ima takvog ucenika, bez pomoci asistenta. Praksa pokazuje. Resite to prvo, ne ignorisite najveci problem u nasoj prosveti!!!