Aнтић: Ђаци до четвртог разреда би требало да имају скраћене часове, не више од четири…

Ђаци у Србији 1. септембар чекају са великом неизвесношћу. Упркос томе што је до почетка нове школске године остало нешто више од месец дана, још није познато како ће током 2020/21. изгледати школски живот.

До ове године тешко да се могао наћи ученик који се радовао повратку у учионицу, међутим, доба короне променило је и однос школараца према школи. Наиме, и основци и средњошколци кажу да им је доста седења код куће и изолованости.

Foto: Canva

Док ђаци кукају да им недостају учитељи, наставници и другари, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић наводи да се услед критичне епидемиолошке ситуације у Србији тренутно ради на десетак могућих модела и подмодела наставе за наредну школску годину.

Министар не крије да је ситуација је веома сложена јер учење на даљину није довољно, поготово не за прваке и децу до 12 година, која по закону не могу да остану сама код куће.

– Веома ми је жао што смо дошли у ситуацију да ђаци не могу да се школују на начин као што су то чиниле генерације пре њих. И мој унук овог септембра полази у први разред, а ми управо радимо на обради података за колико најмлађих ђака би морала да се организује настава у школи јер нема ко да их чува. Такође, треба имати у виду да нису све школе исте величине и немају исти број ђака, због чега је ситуација врло сложена – објашњава Шарчевић.

Министар истиче да ће се коначан модел одржавања наставе, који се припрема у сарадњи са кризним штабом за спречавање ширења заразних болести, знати до краја месеца.

– За старије ученике разматра се и комбиновани модел. То практично значи да би ђаци имали наставу на даљину, а сваке друге седмице би одлазили у школу. Уз поштовање епидемиолошких мера, то би практично значило да су једне недеље у школи, на пример, први и трећи разред средње школе, а наредних седам дана други и четврти – истакао је министар.

Међутим, иако се слаже да је учење на даљину са становишта безбедност добро решење, Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, наводи да настава на даљину никако не може да замени праву учионицу, због чега би настава од септембра морала да се одвија у школи уз поштовање мера.

– Ђаци до четвртог разреда би требало да имају скраћене часове, не више од четири, јер је и то боље него да читаво градиво уче путем телевизије. Што се тиче старијих разреда, требало би да се угледамо на Немачку, у којој ђаци долазе у школу са маскама, а на часовима су столови раздвојени како би се поштовала дистанца. Нису наша одељења велика, могла би да се и поделе, да једне недеље долази прва половина ђака у школу, а наредне друга – каже Антић.

Министарство просвете је по избијању епидемије у Србији у року од три-четири дана успоставило онлајн наставу за све разреде и нивое образовања. Државе у окружењу успеле су да организују наставу само за део ученика.

По свему судећи, Србија је стала у ред земаља лидера у онлајн настави. УСАИД је уручио награде најбољим наставницима на даљину. Висока оцена стигла је од Уницефа, Британског савета, Швајцарске конфедерације и Европске комисије, која је приде и новчано помогла у набавци таблета за децу која их нису имала.