Studentska lista predstavila je plan za unapređenje prosvete, kojim se predviđa sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema, sa posebnim fokusom na poboljšanje uslova rada u školama, položaj nastavnika i profesora, kao i kvalitet obrazovanja i dostupnost znanja svim učenicima. Prema objavljenom programu Studentske liste, plan za prosvetu zasniva se na povećanju ulaganja u obrazovanje, poboljšanju položaja prosvetnih radnika, besplatnom obrazovanju i depolitizaciji škola. Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, za Euronews Srbija navodi da je vraćanje ugleda i autoriteta nastavnicima, poboljšanje njihovog materijalnog položaja i smanjenje administrativnih obaveza ključni preduslovi za unapređenje obrazovnog sistema.
Antić: Vratiti autoritet nastavnicima, povećati plate i smanjiti administraciju
Vraćanje ugleda i autoriteta nastavnicima, poboljšanje njihovog materijalnog položaja i smanjenje administrativnih obaveza ključni su preduslovi za unapređenje obrazovnog sistema. Nastavnik mora ponovo da bude centralna figura obrazovno-vaspitnog procesa, a ne da najveći deo radnog vremena provodi u administraciji i rešavanju disciplinskih problema, ističe za Euronews Srbija Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, govoreći o predlozima Studentske liste za reformu obrazovanja.
„Ono što brine svakog nastavnika jeste gubitak autoriteta, ugleda i časti. Nastavnik je jedan od najvažnijih stubova obrazovanja, a danas je izložen pritiscima sa svih strana – od roditelja, kolega i direktora do Ministarstva prosvete. Umesto da se bavi obrazovanjem i vaspitanjem učenika, sve više vremena provodi u administraciji“, navodi sagovornik.
Prema njegovim rečima, neophodno je smanjiti pedagošku dokumentaciju, pojednostaviti disciplinske postupke i jasno definisati pravila ponašanja učenika.
Posebno ukazuje na problem ometanja nastave, zbog čega nastavnici često ne mogu nesmetano da realizuju časove.
„Svaki učenik mora da ima pravo na kvalitetno obrazovanje. Niko nema pravo da drugima ometa učenje i nastavniku onemogućava da obavlja svoj posao. Ipak, kažnjavanje nije dovoljno. Potrebno je formirati stručne timove sastavljene od pedagoga, psihologa i socijalnih radnika, koji bi kontinuirano radili sa učenicima koji imaju probleme u ponašanju, zajedno sa njihovim roditeljima“, objašnjava sagovornik.
Jedno od najvažnijih pitanja reforme, prema njegovom mišljenju, jeste materijalni položaj prosvetnih radnika. Antić smatra da bi plata nastavnika trebalo da bude najmanje 20 odsto iznad prosečne zarade, dok je dugoročni cilj odnos od tri minimalne zarade.
„Naša težnja je da nastavnik ima platu tri puta veću od minimalne zarade, kao što je nekada bilo. Ne možemo biti zadovoljni činjenicom da je početna plata nastavnika sa visokom stručnom spremom oko 114.000 dinara. Ako je prosečna plata na republičkom nivou 120.000 dinara, plata nastavnika trebalo bi da bude najmanje 144.000 dinara. To je, po mom mišljenju, ostvarljivije od zahteva da se odmah dostigne odnos 1:2,5 ili 1:3 u odnosu na minimalnu zaradu“, ističe sagovornik.
Kada je reč o besplatnim udžbenicima, smatra da je njihovo uvođenje u svim osnovnim i srednjim školama ostvarivo, posebno zato što bi se mogli koristiti više godina.
Forum srednjih stručnih škola zalaže se za smanjenje broja učenika u odeljenjima srednjih stručnih škola na najviše 20. Manji broj učenika omogućava kvalitetniji rad, više individualnog pristupa i bolju praktičnu nastavu. Antić dodaje i da su Srbiji potrebni majstori, a ne samo diplome. Učenici se sve manje opredeljuju za trogodišnje zanate, kao što su zidari, tesari, bravari, pekari, obućari, stolari i krojači.
Direktore škola treba birati prema znanju, a ne političkoj pripadnosti
Antić se posebno zalaže i za promenu načina izbora direktora škola, smatrajući da politička pripadnost i lični odnosi ne smeju biti kriterijumi za dolazak na rukovodeće pozicije.
„Direktor mora da bude stručan, sposoban i da ima integritet. Potrebno je uvesti ozbiljnu selekciju, koja bi podrazumevala proveru znanja, razgovore i procenu sposobnosti za upravljanje školom. Struka mora da vodi struku“, ističe on.
Smatra i da nastavnike u radu treba da ocenjuju prvenstveno stručna lica, poput pedagoga, psihologa i prosvetnih savetnika, koji mogu da im ukažu na nedostatke i pomognu u unapređenju nastave.
Na kraju, poručuje da reforma obrazovanja mora početi vraćanjem dostojanstva prosvetnim radnicima, uz bolje zarade, manje administracije, jasnija pravila i kvalitetnije stručno usavršavanje.
„Moramo da vratimo autoritet, ugled i čast nastavniku, da mu poboljšamo materijalni status i omogućimo da se bavi obrazovanjem, a ne administracijom. Dobra priprema nastavnika zavisi više od polovine uspeha časa, zbog čega su kvalitetna edukacija i podrška stručnih ljudi neophodni“, zaključuje sagovornik.
Ceo tekst: Euronews Srbija