Министар просвете Бранко Ружић каже за РТС да је главни изазов током пандемије био очување здравља нације, али и ученика и наставника. Наставници наводе да су ученици изгубили радне навике и да се свуда у Европи учи да би се знало, а да се код нас учи само за оцену, док родитељи напомињу да децу и наставнике нико ништа није питао откако је почела онлајн настава.
“Што се тиче ова два дана, откако су се ђаци вратили у школе, све тече, рекао бих, редовно. Вратили смо се на модел од 1. септембра”, навео је Ружић током гостовања у емисији “Упитник” на РТС-у.
У анкети ученика Десете гимназије, која је приказана у емисији, није био ниједан ученик који се није жалио на актуелни режим наставе. Ружић је навео да је био у више гимназија и да постоји дефицит контаката између наставника и ученика, али и ученика међусобно.
“Не верујем да старији у средњој школи могу да изгубе те радне навике, пошто се оне стичу у основној школи, од првог до четвртог разреда, али свакако да је то једна мањкавост која је евидентно присутна и то незадовољство због дефицита у дружењу, у комуникацији”, истакао је Ружић.
“Свуда у Европи се учи да би се знало, код нас се учи за оцену”
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић рекао је да ученици немају радне навике, пошто их нико томе није научио, као и да се свуда у Европи учи да би се знало, а код нас се учи за оцену.
“Радне навике, полако, од корака до корака се губе зато што их нико није научио радним навикама. Да ли је то педагог или психолог или учитељ или учитељица? Првенствено, час одељенске заједнице, мора се учити како стећи радне навике”, истакао је Антић.
Навео је да ученици онлајн наставу доживљавају као школски распуст током којег не треба да уче, али и да се ни наставници нису прилагодили.
“Будите убеђени да велики број наставника није имао контакт са рачунаром”, рекао је Милорад Антић и напоменуо да је старијим наставницима проблем да праве онлајн наставу.
Антић је навео да онлајн настава није испунила очекивања, нарочито у погледу социјализације знања и губитка радних навика које су појединци имали.
“Ми морамо да схватимо да је образовање инвестиција која се на неки начин исплати, а не трошак. Да смо улагали толико, као што улаже држава у раднике када дође страна инвестиција, ми би били међу најбољима у свету”, нагласио је Антић.
Истакао је да је немогуће да имамо 40 одсто одличних ђака, а да у Немачкој најбољи просек ретко ко има.
“Децу и наставнике нико ништа није питао”
Гордана Племић из Удружења “Родитељ” истакла је да се у том удружењу у последње две школске године интензивније баве образовањем због епидемијске ситуације.
“Када узмем то из угла родитеља, родитељи су били јако оптерећени у протекле две школске године са образовањем као таквим, образовањем своје деце, зато што су са једне стране требали да буду и наставници и психолози и родитељи. То није лако. Не можемо ми сви родитељи да знамо све предмете”, нагласила је Племићева.
“Кривица због лоших резултата на проби велике матуре треба да буде подељена”
Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија је навела да кривица због лоших резултата на проби велике матуре треба да буде подељена и да су они предлагали да би велика матура требало да се одложи за осам година.
“Оно што би дало најреалније резултате је уколико би једна цела генерација, од првог разреда основне школе до првог разреда средње прошла кроз тај нови програм и кроз нове методе. Овде је суштина проблема, и то је оно што је око 90 одсто ученика навело као проблем, да се они нису сусретали са тим типом задатака, нису се сусретали са тим начином размишљања”, навела је Ана Димитријевић.
Истакла је да је јако тешко за годину дана некоме променити начин размишљања, пошто се ученици са одређеним начином размишљања сусрећу од вртића.
Навела је да су проблеми и у састављању тестова, малом броју обука, али и у уџбеницима, који нису написани за такву врсту тестова.
Оценила је да се са пробном великом матуром поранило и да су и ученици томе опуштено приступили што није дало реалне резултате.
Извор: РТС