Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je pravosnažnu presudu kojom je potvrđeno da je Osnovna škola „Kosta Trifković“ iz Novog Sada diskriminisala zaposlenog nastavnika isplatom samo 50 odsto jubilarne nagrade za 30 godina radnog staža, umesto punog iznosa. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene škole i u potpunosti potvrdio presudu Višeg suda u Novom Sadu od 2. aprila 2026. godine.
Prema presudi, škola je obavezna da tužiocu isplati 111.330 dinara na ime naknade materijalne štete – razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa jubilarne nagrade – kao i 49.500 dinara troškova sastava tužbe, sa zateznom kamatom od 31. jula 2025. godine (dana podnošenja tužbe), te 119.732 dinara troškova parničnog postupka, sve u roku od 15 dana.
Šta je prethodilo presudi
Prema saopštenju Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), presuda se odnosi na tužbu njihovog člana protiv Osnovne škole „Kosta Trifković“ u Novom Sadu, a drugostepeni sud je potvrdio da poslodavac isplatom polovine jubilarne nagrade vrši diskriminaciju i nanosi materijalnu štetu zaposlenima. U obrazloženju presude navedeno je da jubilarna nagrada predstavlja nagradu zaposlenom zbog dugogodišnjeg rada kod poslodavca, a ne sindikalnu pogodnost, te da se njena visina ne može vezivati za članstvo u sindikatu.
Sud je, kako navodi sindikat, ocenio da primena Posebnog kolektivnog ugovora, koji predviđa da se samo članovima takozvanih reprezentativnih sindikata isplaćuje pun iznos jubilarne nagrade, ne oslobađa školu obaveze da primenjuje Zakon o radu i Zakon o zabrani diskriminacije.
Ovo nije prva presuda na ovu temu. Još u februaru 2026. godine Viši sud u Beogradu je, po tužbi članice NSPRS Snežane Obradović, presudio da je Ekonomska škola „Nada Dimić“ iz Zemuna diskriminisala zaposlenu na osnovu sindikalne pripadnosti prilikom isplate jubilarne nagrade. U obrazloženju te presude navedeno je da je isplata različitih iznosa jubilarnih nagrada na osnovu članstva u sindikatu suprotna Ustavu, Zakonu o zabrani diskriminacije, Zakonu o radu i Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Sindikat je tada istakao da je ta presuda prva doneta po tužbama zaposlenih u školama kojima je uskraćena polovina iznosa jubilarne nagrade ili otpremnine zbog toga što nisu članovi takozvanih reprezentativnih sindikata.
Sporna praksa proizlazi iz Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, koji pravo na pun iznos ovih naknada vezuje za članstvo u sindikatima koji su potpisnici tog ugovora. Protiv osporavanog Posebnog kolektivnog ugovora pred Ustavnim sudom Srbije podneto je više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti.
Organizacija „Udružena prosveta Srbije“ ranije je oštro osudila pokušaje da se isplata jubilarnih nagrada i otpremnina uslovi članstvom u određenim sindikatima, podsećajući da su ta prava zaposlenih u obrazovanju zagarantovana Zakonom o radu, nezavisno od sindikalne, političke ili bilo koje druge lične pripadnosti.
Značaj presude
Pravosnažna presuda Apelacionog suda u Novom Sadu predstavlja prvu drugostepenu potvrdu diskriminatorne prakse u Vojvodini po ovom osnovu, nakon što je Viši sud u Beogradu ranije doneo prvorazrednu presudu u istom smislu u slučaju „Nada Dimić“. NSPRS je povodom novosadske presude pozvao škole da obustave, kako navode, protivustavnu i protivzakonsku praksu isplate nejednakih iznosa jubilarnih nagrada, a zaposlene koji smatraju da su oštećeni pozvao da sudskim putem zaštite svoja prava.