Апелациони суд у Новом Саду донео је правоснажну пресуду којом је потврђено да је Основна школа „Коста Трифковић“ из Новог Сада дискриминисала запосленог наставника исплатом само 50 одсто јубиларне награде за 30 година радног стажа, уместо пуног износа. Другостепени суд је одбио жалбу тужене школе и у потпуности потврдио пресуду Вишег суда у Новом Саду од 2. априла 2026. године.
Према пресуди, школа је обавезна да тужиоцу исплати 111.330 динара на име накнаде материјалне штете – разлике између исплаћеног и припадајућег износа јубиларне награде – као и 49.500 динара трошкова састава тужбе, са затезном каматом од 31. јула 2025. године (дана подношења тужбе), те 119.732 динара трошкова парничног поступка, све у року од 15 дана.
Шта је претходило пресуди
Према саопштењу Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС), пресуда се односи на тужбу њиховог члана против Основне школе „Коста Трифковић“ у Новом Саду, а другостепени суд је потврдио да послодавац исплатом половине јубиларне награде врши дискриминацију и наноси материјалну штету запосленима. У образложењу пресуде наведено је да јубиларна награда представља награду запосленом због дугогодишњег рада код послодавца, а не синдикалну погодност, те да се њена висина не може везивати за чланство у синдикату.
Суд је, како наводи синдикат, оценио да примена Посебног колективног уговора, који предвиђа да се само члановима такозваних репрезентативних синдиката исплаћује пун износ јубиларне награде, не ослобађа школу обавезе да примењује Закон о раду и Закон о забрани дискриминације.
Ово није прва пресуда на ову тему. Још у фебруару 2026. године Виши суд у Београду је, по тужби чланице НСПРС Снежане Обрадовић, пресудио да је Економска школа „Нада Димић“ из Земуна дискриминисала запослену на основу синдикалне припадности приликом исплате јубиларне награде. У образложењу те пресуде наведено је да је исплата различитих износа јубиларних награда на основу чланства у синдикату супротна Уставу, Закону о забрани дискриминације, Закону о раду и Конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. Синдикат је тада истакао да је та пресуда прва донета по тужбама запослених у школама којима је ускраћена половина износа јубиларне награде или отпремнине због тога што нису чланови такозваних репрезентативних синдиката.
Спорна пракса произлази из Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који право на пун износ ових накнада везује за чланство у синдикатима који су потписници тог уговора. Против оспораваног Посебног колективног уговора пред Уставним судом Србије поднето је више иницијатива и предлога за оцену уставности.
Организација „Удружена просвета Србије“ раније је оштро осудила покушаје да се исплата јубиларних награда и отпремнина услови чланством у одређеним синдикатима, подсећајући да су та права запослених у образовању загарантована Законом о раду, независно од синдикалне, политичке или било које друге личне припадности.
Правоснажна пресуда Апелационог суда у Новом Саду представља прву другостепену потврду дискриминаторне праксе у Војводини по овом основу, након што је Виши суд у Београду раније донео прворазредну пресуду у истом смислу у случају „Нада Димић“. НСПРС је поводом новосадске пресуде позвао школе да обуставе, како наводе, противуставну и противзаконску праксу исплате неједнаких износа јубиларних награда, а запослене који сматрају да су оштећени позвао да судским путем заштите своја права.