Данас, У поноћ по аустралијском времену, више од милион младих Аустралијанаца је изгубило приступ својим Инстаграм, ТикТок, YouTube и Facebook налозима. Није у питању технички квар. Ово је резултат првог закона те врсте у свету – потпуне забране коришћења друштвених мрежа за све млађе од 16 година.
Закон који дели јавност
Јавно мњење је подељено по оштрој линији. Анкета YouGov-a показује да чак 77% Аустралијанаца подржава забрану, углавном родитељи забринути за ментално здравље своје деце. С друге стране, технолошке компаније, заговорници слободе говора, стручњаци за дигитална права, па чак и сам УНИЦЕФ Аустралија, упозоравају на потенцијалне опасности.
Критике су бројне: Забрана може изоловати младе људе од виталних мрежа подршке, посебно оне из маргинализованих заједница. Нормализује надзор преко технологија за верификацију старости. Потенцијално гура децу ка још мање регулисаним деловима интернета. И можда најзначајније – третира симптом уместо болести, не налаже платформама да промене дизајн који ствара зависност.
Глобални домино ефекат
Оно што чини аустралијску забрану посебно значајном није само њена радикалност, већ чињеница да већ инспирише друге земље. Малезија је најавила сличну забрану од јануара 2026. године. Данска је покренула законодавство за старосну границу од 15 година. Европски парламент је у новембру усвојио необавезујућу резолуцију која позива државе чланице да усвоје униформну старосну границу од 16 година за друштвене мреже.
Глас који је требало чути
Усред бурне расправе, један глас се издвојио јасноћом и страшћу – глас Анике Велс, аустралијске министарке за комуникације. У свом говору у National Press Club-у почетком децембра, Велс је артикулисала нешто што многи родитељи осећају, али тешко формулишу: да друштвене мреже нису само неутрална технологија, већ моћан, адиктиван производ дизајниран да зароби пажњу наше деце.
„Компаније друштвених мрежа су зарадиле милијарде долара од аустралијских породица.“ рекла је Велс. Затим је употребила израз који је остао да одјекује: „бихејвиорални кокаин“ – описујући како алгоритми држе децу заробљеном у „пургаторији грабежљивих алгоритама.“
Али један део говора који је одржала постао је посебно виралан.
”Недавно ми је стигао мејл од тринаестогодишње девојчице из Квинсленда која ми је написала: ’Разумем ја све то са менталним здрављем, али ви не разумете како је то бити млад’. Када су одрастале Генерација X и миленијалци, имали смо рачунар и ТВ у дневној соби и фиксни телефон у ходнику. А онда смо мало порасли и стигли су мобилни телефони, где је свака порука коштала, а ми смо имали ограничен кредит, па смо их штедели. Ако бисмо се посвађали са другарима у школи или имали проблем са неким ко нас малтретира, то смо остављали у школском дворишту. Неки од нас џепарац су трошили на тинејџерске часописе где смо читали шта је сада модерно и можда да пронађемо неки савет како да разговарамо с дечаком који нам се свиђа. И да, ту су слике биле фотошопиране и да, постављале су нереална очекивања. Али излазиле су ЈЕДНОМ месечно. Сад ово упоредите са Генерацијом Алфа. Од тренутка кад би добили свој први паметни телефон и први налог на друштвеној мрежи, они су на константном допамину. У руци имају НЕПРЕКИДАН приступ ТВ-у, телефону, компјутеру, сталном поређењу. Циљани алгоритни, непрестане нотификације, токсична мерила популарности краду њихову пажњу сваког дана. А ако одложе телефон, можда ће нешто пропустити, а нема одлагања, то не умеју. Зато је овај закон важан. Да овој и наредној генерацији омогући ПАУЗУ од снажног и нездравог притиска који на њих константно врше друштвене мреже.
Шта следи?
Забрана је сада на снази, али то је тек почетак експеримента. Платформе су већ почеле масовна одјављивања. Мета је почела да затвара налоге 4. децембра. YouTube је аутоматски одјавио кориснике млађе од 16 година 10. децембра. ТикТок је деактивирао налоге користећи АИ технологију за процену старости.
Али биће и оних који ће се снаћи. Деца већ причају о ВПН-овима и лажним годинама рођења. Нове платформе као Yore и Lemon8 маркирају се као алтернативе, тврдећи да не спадају под забрану.
Ипак, Белс остаје непоколебљива. „Нећемо бити застрашени правним изазовима. Нећемо бити застрашени великим технолошким компанијама. У име аустралијских родитеља, остајемо чврсти.“