Прво, једино и златно правило – твоје унуче није твоје дете. Баке могу и требају да воле, али никада не смете себе довести у позицију да сматрате како имате једнака права као и дететова мајка. Унуче није ваше дете и не припада вам, волите њега или њу само због тога што јесте – унуче.
“Направила сам грешку оног тренутка када сам се понудила да је носим и смирим, јер је током вечере тако јако плакала да нисам могла да се суздржим и морала сам је подићи. То вече сам спремила храну за сина и снају, јер се не сналазе у новој улози родитеља и трудим се на сваки начин да им олакшам.
Истог тренутка кад сам подигла Изабелу са кревета мој син је тако брзо и љуто скочио са столице и гласно рекао да је он њен отац и да ће да је смири, не треба то ја да радим и помажем. Кроз петнаест минута је схватио да ипак не може и вратио је мени у руке док је снаја снуждено седила и даље за столом, јер то дете више није имало снаге. Спавала је седећи.
Схватила сам да немам права на унуче, то је њихово дете.
Схватила сам, јер сам се сетила себе пре тридесет година када сам имала исту реакцију на своју мајку.
Он је био моје дете, мој син, ја ћу да се бринем о њему.
Немам иста права као мама или тата, моја су права да будем бака. Размишљала сам о том како сам пре толико година ја повредила своју мајку као што је он сад повредио мене, али у праву је – ја сам бака и бака мора да научи да потисне нагон и силну жељу да изрази лавину емоцију, јер бака је бака, није мајка” , испричала је шездесетогодишња Роуз.
Неугодне ситуације могу да настану када ваше дете доживи да има дете. Данас су млади родитељи бомбардовани са толико много информација, јер долазе са свих страна и на интернету може да се прочита гомила савета, али нека пронађу оно што је најбоље за њих. Чак и кад мислите да знате боље и да сте у праву – немојте. Они су родитељи, морају да своје дете науче и одгоје, јер они су ти који ће касније кроз живот да трпе последице свог доброг или лошег одгоја, баш као што и ви то проживљавате. Бака и дед су ту да помогну када је тешко или дају савет кад их се пита, свако мешање више од тога може да проузрокује проблеме.
Комуницирајте са својом децом и прихватите да оно што одговара вама не мора да важи њима и обрнуто. Свака породица треба да створи свој јединствени ритам и да све стране буду спремне на компромис да би се дошло до прихватљивог решења. Али, нису ни све баке толико јако посвећене унуцима – постоје и оне које свој, одувек активни живот, не желе да жртвују због чувања унучића већ се труде задржати властити идентитет и бити на располагању у исто време. Битно је пронаћи заједнички језик и баланс у обавезама.
Треба да на време схватите да нисте ништа мање брижна бака ако неке ствари препустите да се ураде и без вас. Нико неће и не треба да сумња у вашу љубав ако понекад одбијете да причувате унуче – имајте свој живот као што сте га имали и пре.
Извор: lolamagazin.com
Vi Gospođo ovim tekstom isključivo hvalite samu sebe. Vidi se da pokušavate sebe samu da ubedite u ono o čemu pišete. Babe moraju da shvate da jednoj mladoj porodici zaista nije potrebno njihovo mešanje ni u kakvom smislu.
Mi imamo 2 divne bake!!One si pravi dar i daju značajan doprinos vaspitanju i odgajanju dece!!Stvar je u normalnim međusobnim odnosima,poštovanju i razumevanju.Ljudi su skloni sebičnom reagovanju i zato nastaju problemi.
Lepo receno.
Nazalost, postoje bake koje su i odgojene na drugaciji nacin i prozivele sa svojom decom nesto skroz drugacije, nama mladima po nekad malo ne bas normalnim. Mnoge stvari ne mogu da shvatim da su ih za to vreme tako lako prihvatali i verovali da je to ispravno. Trudimo se i suprug i ja da decu vaspitavamo na ispravan nacin, nije to ono tvrdoglavo “bice po nasem”, nego onako kako Bog zapoveda, sve na sto bolji nacin mozemo, da im prirodne i normalne stvari docaramo na najbolji nacin i da ih upozorimo i naucimo sta nije dobro i normalno. Vazno je da naprave razliku. I svaki put razmisljamo jedan korak unapred, kako bi dete ustvari to i razumelo, na koji nacin, nekad mozda na pogresan. A nekad ne postoji bas najbolji nacin jer su jos mali i tesko je odabrati prave reci, to samo znaci da cemo odloziti tu lekciju za neki drugi put. Ovoga se drzimo sto je vise moguce, ali naravno ljudi smo, nismo roboti da smo programirani. Trudimo se da bude tako, dajemo sve od sebe i nekad je dovoljno da dodje neko ko ne razmislja o posledicama i samo jednom recju ili postupkom upozna dete i sa losim stvarima. Tada ne treba da krivimo druge nego da naucimo decu!