Moje dete obožava Bejblejd. Igra se njim sve vreme. Zvuk ispaljivanja čigre koja pada i udara u plastičnu arenu je prva stvar koju čujem ujutru, pre nego što otvorim oči. Ponekad jako rano. I vikendom. Ne znam da li ste znali, ali plastika pojačava zvuk. Ispaljuje Bejblejd i kad dođe iz vrtića. Sećam se da nam je baka došla u posetu pre mesec dana. Muž je pozvao da vidi da li je stigla. Kažem jeste, pre pet minuta. I šta radi? A, šta radi, eno je vrti bej sa Ogijem.
Dakle, ulaznica u našu kuću je nekoliko partija Bejblejda.
Ne sećam se tačno kako je ta magična čigra ušla u naše živote, ali je njegova pasija prema njima iz dana u dan sve veća. U početku sam mislila da će prestati brzo, kao i svaki put kad se dete zainteresuje za nešto novo, ali je ovog puta bilo drugačije. Ne samo da se igra njima, već ih redovno pere, glanca i slaže!
Videvši toliku ljubav, poželela sam da saznam zašto je ta igračka toliko posebna.
Ne znajući mnogo o pravilima igre, rešila sam da istražim, a kako na domaćim stranicama nema niti jednog teksta na tu temu, činilo mi se da je korisno da ovde i drugim roditeljima čija deca obožavaju Bejblejd otkrijem u čemu je štos.
Prvo – šta je to Bejblejd
To je, ukratko – čigra. Ali veoma kompleksna. Sastoji se iz tri dela – gornji deo koji se kači na ispaljivač, zatim metalni prsten i donji deo čigre koji se vrti i od kog zavisi tip čigre. Četvrti deo je pomenuti ispaljivač na koji se čigra kači i povlačenjem vezice – ispaljuje.
Lepota igre je u tome što se ovi delovi međusobno mogu kombinovati, pa ako dete ima nekoliko čigri, zapravo svakog dana može napraviti novu i drugačiju igračku i isprobati njene mogućnosti.
A sad pravila…
U igri može učestvovati dva ili više igrača, ali je već četiri gužva, ako koriste jednu arenu.
Po pravilu, igra se na tri dobijene, odnosno do tri osvojena poena. Pre meča, svaki igrač može birati do tri Bejblejda od onih koji su na raspolaganju. Tačnije od delova koji su mu na raspolaganju može praviti čigre kakve želi, ali kad jednom igra počne, nema vraćanja i menjanja.
Igra počinje tako što svi igrači ispaljuju čigre istovremeno, a onaj čija ostaje najduže da se vrti, pobeđuje.
- Ako je čigra izletela iz arene – protivnik dobija poen
- Ako upadne u ugao arene – protivnik dobija poen
- Ako prestane da se vrti prva – protivnik dobija poen
- Ako se raspadne – protivnik dobija dva poena.
Tipovi čigri
Sećam se da sam za prošlogodišnje praznike išla u kupovinu novogodišnjih poklona, a pored mene je stajala mama sa desetogodišnjim sinom i birali su Bejblejd. Sećam se da mu je rekla „Ali ovi su ti svi odbrambeni, nema napadačkih.“ i sećam se da sam pomislila „Bože, ovi današnji roditelji samo što se ne igraju umesto dece.“
I evo me danas, ni godinu dana kasnije, objašnjavam vam šta su napadački, šta odbrambeni, a šta izdržljivi Bejblejdovi.
Dakle, postoje tri osnovna tipa Bejblejd čigre i funkcionišu po principu papir-kamen-makaze. To znači da su napadački slabiji od odbrambenih, odbrambeni od izdržljivih, a izdržljivi od napadačkih. Ali, ovo pravilo ne važi uvek i dizajn same čigre može učiniti da se ovaj odnos promeni.
Na kraju, tu je i balans-tip čigre (Balance) koji može biti slabiji ili jači od ova tri pomenuta, u zavisnosti od delova koji ga čine.
Napadački tip: Oni u igri napadaju druge Bejblejdove. Kreću u ofanzivu svom snagom, ne bi li brzo savladali protivnika, ali to znači da na drugoj strani imaju slabiju izdržljivost. Napadački teže da nadvladaju izdržljive tipove čigri, jer oni obično imaju slabu odbranu.
Odbrambeni tip: Specijalizovani su da se brane od napada drugih Bejblejdova. Sporije se kreću i teži su od ostalih tipova čigri, pa mogu da im skrenu put. Zbog svoje težine se i sporije lansiraju pa imaju manju izdržljivost. Najčešće mogu da se izbore sa napadačkim čigrama, ali su slabiji od izdržljivih.
Izdržljivi tip: Kao što im i samo ime kaže, ove čigre su najizdržljivije. Prosto mogu najduže da se vrte u idealnim uslovima, što im nadomešćuje nedostatak moći, jer nisu dobri ni u napadu ni u odbrani.
Balans-tip: Ovaj tip je neka vrsta miksa prethodne tri vrste čigri, ali opet ni u čemu nije najbolji. Protiv ovog tipa najbolje se bori izdržljivi tip.
Možda vam sve ovo zvuči komplikovano (i jeste), zapetljano (i jeste), ali može da bude beskrajno zanimljivo ako se potrudite da uključite logiku i razmišljate analitički.
Ove čigre pružaju bezbroj mogućnosti za igru. Ljubitelji Bejblejda provode sate tražeći idealnu kombinaciju, rasklapaju ih i sklapaju, vežbajući tako logičko razmišljanje, analitičnost i finu motoriku.
Usvajaju i prva znanja o fizici.
Moje dete reklo mi je nekoliko stvari, jezikom uskoro petogodišnjaka, a na jeziku odraslih to bi značilo otprilike ovo:
„Od toga na koji način ispaljuješ, zavisi to kako će se vrteti.“
„Balans-tip beja može najduže da se vrti u sredini jer najduže može da održi ravnotežu.“
„Metalni bejevi su teži, pa se više klate, a plastični su lakši, manje se klate, ali su slabiji.“
Sve ovo je razumeo, ne znajući da je to fizika i da je naučio neke važne stvari. Njutnov drugi zakon kaže – što je veća snaga, veće je i ubrzanje, a što veća masa, veća je snaga potrebna da bi se objekat pokrenuo. Ovo sa decom možete testirati tako što ćete menjati snagu kojom ispaljujete Bejblejd. Korišćenjem različitih materijala u jednom beju možete menjati i masu i tako im objasniti da masa zavisi od materijala.
Mogućnosti su neograničene. Zato, ako i vas počne da budi zvuk čigre i udaranje plastike o plastiku, recite sebi da vaše dete uči nešto važno, pa iz napadačkog, pređite u izdržljivi mod 😉
A. Cvjetić