Bibliotekarka Jasna savetuje šta da potražite na Sajmu knjiga i poručuje: „Deca se ugledaju na nas. Ako im MI ne pokažemo koliko je čitanje divno, teže će zavoleti knjigu“

U eri digitalizacije uloga bibliotekara se značajno menja, postaje složenija i dinamičnija. Digitalizacija zahteva od bibliotekara kontinuirano učenje i prilagođavanje novim tehnologijama i trendovima, jer je važno birati pouzdane izvore među mnoštvom dostupnih digitalnih sadržaja, kaže za Zelenu učionicu Jasna Brkić, bibliotekar i autor tri knjige o Duhu Duletu, simpatičnom junaku koji voli čitanje i priče.

Njene knjige namenjene su početnicima u čitanju, kako bi ih ohrabrile, pružile samopouzdanje i u svet pisane reči uvele kroz humor i igre reči.

Uprkos svim tehnološkim promenama, ljudska komponenta – lični kontakt, interakcija i podrška – ostaju suština bibliotekarskog poziva. Bibliotekari i dalje imaju izuzetno važnu ulogu u povezivanju ljudi s knjigama i znanjem, kaže Jasna Brkić.

Ona kaže da se u današnje vreme suočavamo sa izazovima u podsticanju dečjeg interesovanja za čitanje, pa i tu dolazi do izražaja važna uloga bibliotekara.

– Redovno organizujemo radionice za vrtiće, škole, ali i za decu i njihove roditelje. Kako bismo privukli pažnju mlađih čitalaca uključujemo i interaktivne digitalne priče i igre povezane s knjigama, a društvene mreže intenzivno koristimo za promociju knjiga i komunikaciju s korisnicima. Kombinacija tradicionalnog i savremenog pristupa ključna je za razvijanje ljubavi prema čitanju kod dece.

Pored toga što radi u biblioteci, Jasna je od nedavno i autorka Kreativnog centra Napisala je tri zanimljive i čitaocima početnicima prilagođene knjige o duhu Duletu.

– Želela sam da napišem knjige koje će čitaocima početnicima olakšati proces ovladavanja čitanjem. Zato su priče o duhu Duletu kratke, dinamične, zabavne i nenametljivo edukativne. Prožete su humorom i igrama reči. Pisane su jednostavnim jezikom prilagođenim uzrastu, ali rado ubacujem reči koje mali čitaoci možda ne poznaju, te ih na taj način podstičem da prirodno proširuju svoj rečnik. Kroz avanture duha Duleta deca uče o vrednostima poput istrajnosti, posvećenosti i prijateljstva. – objasnila je naša sagovornica.

Duleta sam zamislila kao simpatičnog duha koji voli da pravi šale i priča priče. Radoznao je i pomalo se muči sa učenjem azbuke i pisanjem, pa se deca lako mogu poistovetiti s njegovim likom. Sadržaj je pogodan za predškolce i đake prvake, a i đacima drugacima može pomoći da utvrde i dodatno razviju veštine čitanja.

Na kraju svake priče o Duletu nalaze se pitanja i zadaci koji pomažu deci da provere razumevanje pročitanog. Svesna da decu danas nije tako jednostavno zainteresovati za čitanje, Jasna je Duleta deci pokušala da približi kroz one male probleme i nedaće s kojima se on suočava, a kroz koje prolaze mnoga deca.

Neretko čujemo da se nastavnici i roditelji žale da je deci čitanje nezanimljivo i da ih je teško zainteresovati za knjige. Jasna kaže da treba da razumemo da se svet menja, a s njim i interesovanja dece.

– Umesto da krivimo samo savremeno okruženje, mislim da i mi, odrasli, treba da preispitamo svoju ulogu u tom procesu. Deca se ugledaju na nas – ako im jasno ne pokažemo koliko je čitanje važno i zanimljivo, teško ćemo ih motivisati da zavole knjigu. Zato je ključno da im svojim primerom prenosimo radost čitanja, da knjige učinimo pod‌jednako zanimljivim i privlačnim. Treba im ponuditi i stripove, novije naslove, ali i klasike, kako bi sami istražili i spoznali šta im najviše prija. – savetuje Jasna.

Za odlazak u biblioteku ili knjižaru kaže da treba da ga pretvorimo u zajednički ritual.

– Često roditelji dolaze sami i traže od bibliotekara da odabere knjige za njihovu decu. Na taj način uskraćujemo deci priliku da istražuju, učestvuju u izboru i oblikuju svoj čitalački ukus. – objašnjava ona.

Predmet diskusije i među roditeljima i nastavnicima često je i školska lektira. Neki tvrde da deca danas čitaju odlomke, te da im je znatno olakšano, dok drugi kažu da je lektiru neophodno reformisati jer je deci nezanimljiva. Jasna kaže da je istina negde na sredini.

– Istina je da deca ponekad biraju prečice čitajući samo odlomke ili prepričanu lektiru, što neosporno umanjuje njihovo razumevanje i doživljaj književnog dela. S druge strane, stav da lektiru treba reformisati nije bez osnova. Knjige koje su deo obavezne školske lektire, bez obzira na njihovu vrednost, često ne uspevaju da zainteresuju današnju generaciju dece. To može biti zbog načina na koji se one predstavljaju, ali i zbog toga što njihov sadržaj nije povezan sa interesovanjima današnje dece i svetom u kojem odrastaju. – objasnila je naša sagovornica.

Promene su potrebne, kaže ona, ali ne nužno kroz izbacivanje klasičnih dela iz lektire, već kroz osvežavanje pristupa lektiri.

– To bi moglo podrazumevati uvođenje savremenih književnih dela koja nude teme bliže deci, kao i interaktivnije metode obrade teksta, koje bi podstakle decu na aktivno promišljanje i diskusiju. Neki koraci svakako jesu učinjeni, tako da deca danas u okviru lektire čitaju dela kao što su „Beskrajna priča“ Mihaela Endea, „Agi i Ema“ Igora Kolarova, „Moj deka je bio trešnja“ Anđele Naneti, „O dugmetu i sreći“ Jasminke Petrović itd. Kombinacija klasičnih dela i savremenih naslova stvara bolji balans između obrazovnog i emotivnog razvoja dece. – ističe Jasna Brkić.

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga biće puno zanimljivih naslova, raznovrsnih izdavača i inspirativnih susreta sa autorima.

Svakako bi bilo dobro da roditelji sastave sa svojom decom listu želja, jer je lako izgubiti se u moru knjiga i štandova. Ukoliko dete samo poželi da kupi neku knjigu, treba ga pustiti da je odabere i to po mogućstvu od svog džeparca. Na taj način će se osećati odraslijim i važnijim i još više će ceniti kupljenu knjigu.

U kućnu biblioteku treba uvrstiti i dečje enciklopedije jer su to riznice znanja kojima se deca mogu vraćati godinama. Ne treba zaboraviti ni stripove, koji su poseban umetnički poduhvat.

Bebama, deci vrtićkog uzrasta i đacima prvacima treba ponuditi knjige koje podstiču rani razvoj čitanja, mlađim osnovcima kreativne i edukativne knjige koje kombinuju priče sa zadacima, a osnovcima i srednjoškolcima dela domaćih i stranih savremenih autora koja donose priče bliske današnjoj deci.

Treba obratiti pažnju i na dobro i kvalitetno priređena klasična dela prilagođena deci, jer je to odličan način da se deca upoznaju s književnim klasicima, a tu su i dragoceni priručnici za roditelje koji žele da unaprede svoje roditeljske veštine.

Saznajte kada autori i ilustratori „Kreativnog centra“potpisuju svoje knjige!

Nešto više o novim knjigama koja je ovaj izdavač objavio između dva Sajma knjiga možete pročitati ovde.