Била једном мама која се изгубила док је одгајала своју дјецу.
Заборавила је на забаве по ноћи јер је дјецу било немогуће оставити саму код куће.
Заборавила је своје слободно вријеме, сада се мора окупати за мање од 5 минута и увијек је у пратњи у купаоници.
Заборавила је какав је осјећај кад се неко брине о теби, сада проводи сате у кухињи, припрема доручак, грицкалице, вечере, ручак и још неке хране.
Заборавила је на штикле, иако и даље изгледају спектакуларно, није јој угодно у њима проводити сате у парку.
Заборавила је отићи у шопинг купити одјећу, јер то више није забавно радити с дјецом, јер боље је купити њима стотине лијепих ствари.
Заборавила је вријеме проводити с пријатељима, сада више воли пињате и дружења с дјецом.
Заборавила је на своје емисије и сада ужива у гледању Спужва Боба.
Заборавила је на стални посао, сада радије гледа своје малишане и одлучила је да је то посао који јој одговара.
Некада давно, постојала је мајка која се изгубила у својој дјеци… изгубила се у њима јер је примила толико љубави, толико слаткоће, толико свјетла да је неке особне снове радије ставила на чекање како би изградила друге снове гдје јој дјеца пристају.
И тако кад се изгубила заправо се пронашла, јер се ова нова верзија више смијеши, више ужива и зна цијенити сваки мали детаљ који се догоди.
Ова нова верзија схватила је да је усамљеност нужна и да она мора бити сретна прије свега како би њезини малишани били сретни, схватила је да бити мајка може надопунити њену улогу жене, али је такођер схватила да се циљеви и снови могу промијенити или бити преусмјерени од стране неких још боље.
Зато се изгуби у својој дјеци мама, видјећеш да и ако се чини да те више немаш наћи ћеш себе као никад прије, јер дјеца нас тјерају да пронађемо ону верзију себе у којој смо стварно слободни, аутентични, пуни и сретани.
Лyдиа Kарденас