Премијер Србије Ђуро Мацут и министар просвете Дејан Вук Станковић најављују модернизацију наставе, промене курикулума и већи фокус на критичко мишљење, функционална знања и развој талената ученика.
Како ће изгледати нова школа и могу ли реформе решити хронични недостатак наставника?
Бивши министар просвете Срђан Вербић оценио је за Newsmax Balkans да се о реформи образовања у Србији и даље одлучује пре свега у политичкој, а не стручној равни, уз упозорење да су недостатак наставника и мотивација ученика кључни и недовољно решени проблеми.
„Струку не видимо нигде годинама“
Реформе основног образовања се дуже време очекују.
Говорећи о томе хоће ли се од наредне школске године реформе остварити, Вербић је за Newsmax Balkans оценио да се у претходном периоду превише одлука везаних за школство доноси у политичким круговима, док је стручна јавност, како тврди, годинама по страни.
„Делује ми као да се у политичкој арени одлучује о питањима везаним за образовање, а заправо би требало да буде другачије, односно да они који су у извршној власти само обезбеде средства и изаберу приоритете, а да се струка бави оним што треба да се мења у образовању“, рекао је Вербић.
Он је посебно указао на улогу институција које би, према закону, требало да буду носиоци реформских процеса.
„Струку не видимо нигде годинама. Онај чији је посао по закону да се бави реформом образовања, унапређивањем, новим моделима, предлозима, је Национални просветни савет. Њих нисмо видели годинама“, навео је он.
Додао је и да, по његовом мишљењу, тренутна организација тог тела не даје резултате који се од њега очекују.
„Мислим да сада у ситуацији када човек који води Јовину гимназију у Новом Саду истовремено води и Национални просветни савет, не можемо да очекујемо да је то функционално тело које ће нешто урадити“, рекао је бивши министар.
„Критичко мишљење“ као стара тема реформи
На питање како види најаве да ће будуће промене курикулума бити усмерене ка развоју критичког мишљења код ученика, Вербић је одговорио да такве идеје нису нове и да се у различитим облицима понављају деценијама.
„Реформа курикулума, развој критичког мишљења – то су ствари које су постојале у плану шта да се мења у нашој земљи 1936. Гледао саам планове из тог времена, исто то пише. Дакле, то су општа места и то се увек ради“, рекао је он.
Недостатак наставника као системски проблем
Говорећи о проблему мањка наставног кадра, Вербић је нагласио да се ради о тренду који није ограничен само на Србију, али да су последице посебно видљиве у појединим областима и регионима.
„Из године у годину имамо све мање наставника. То није само феномен у Србији. У целом свету је све мање наставника“, рекао је он.