Босоного дете? Али под је прљав! И шта ако се прехлади?

Родитељство новог доба је и за мене као психолога значило откривање светова за које једва да сам знала да постоје. Први сусрет са небалканским моделом родитељства је био, благо речено, шокантан. Деца која су на песку босонога чим је спољна температура прешла 18 степени. Чак и кад је киша. Точе воду са чесме и праве језера у песку бескрајно уживајући онако умазани и мокри (такође на тих 18+ степени), а родитељи им чак и помажу у тој игри. Хватање у коштац са реквизитима који су и за нас одрасле изазов, а некада се налазе и на поприличној висини, при чему је на игралишту на упадљивом месту истакнут знак са забраном ношења кациге. И на све то, родитељи који углавном мирно седе са стране. Не чујеш никога да изговара чувене реченице Пази да се не испрљаш! Немој да трчиш, ознојићеш се! Не стављај то у уста! Не трчи, пашћеш! Забринут је само онај родитељ чије је дете којим случајем мање заинтересовано за истраживање околине и пентрање или нешто заостаје за моторичким постигнућима вршњака. Разлог је свест родитеља о повезаност моторичког развоја са развојем говора и мишљења и уопште интелекта детета.

Прочитајте и Ако желите да упропастите своје дете

Искорачити у другачији модел одгоја детета је на први поглед изгледало прилично изазовно и неке устаљене обрасце размишљања је било потребно редефинисати.
Још увек не хода, како може у парк ван колица ?
Ово је можда било најлакше превазићи јер је алтернатива била да не излазимо уопште. Нашој беби боравак у колицима или кенгуру није био опција, а мени није била опција нити да седимо непрекидно у затвореном простору, нити да је „тренирам“ да седи у колицима и слушам неутешни плач због спутавање њене снажне потребе за активношћу. Дакле, или пузање напољу или затворене у кући док не прохода. Испоставило се да пузање напољу није уопште страшно, а за тврђе подлоге као што је асфалт решење може бити дебља тренерка или штитници на коленима (прави или импровизовани од нпр. старих чарапа или грејача). Резултат: њена срећа због могућности да истражује и друге просторе, виђа другу децу и стекне нова искуства није имала границе, а боравак у колицима је изненада постао прихватљив, нарочито кад се помене да се њима возимо у ПАРК, јеее !

Прочитајте и Зашто треба загрлити дете када пркоси, виче, плаче

Шта ако стави нешто у уста? Нађе каменчић?
Дете има потребу да упозна различите предмете, а један вид упознавања је и тако што покуша да их стави у уста. Ако изузмемо објекте који могу бити опасни, а на које ћемо свакако обратити пажњу, све остало је за дете стицање искуства. Није страшно да дете стави грану у уста или каменчић, нити ће од тога „зарадити неку болештину“. Даћемо детету до знања да то није укусно, да је бљак или, ако је потребно, извадити предмет из уста и уклонити га из видокруга. Тако се учи.
Како по киши напоље? Биће мокра, може да се прехлади!
А онда видиш децу (и родитеље) који се и те како играју и забављају на киши. Киша је само вода. Кабаница, гумено одело, гумене чизмице и забава може да почне.
Али испрљаће се! Песак, блато, на шта ће личити? И такво дете после треба да водим до куће!
Песак и блато су само песак и блато и да, могу бити баааааш забавни за игру. А прљаву одећу пере машина. Јесте, некада је потребно додатно третирање гардеробе након такве игре, али шта је то у поређењу са непроцењивом радошћу слободне игре? Осим тога, ту су гумиране панталоне и јакне, или нека већ похабана одећа који у многоме могу помоћи у таквим ситуацијама. Што се тиче других људи, могу само помислити да сте добар и савестан родитељ који одгаја здраво дете. Тиме што не спутавате свог малишана омогућавате му здрав моторички и когнитивни развој и срећно детињство.
Најчешћа питања у вези кретања деце у парку и другим просторима су:

Како да се пење, трчи, иде само?
Да ли дозволити кретање уз и низ степенице, на узбрдицама и низбрдицама ?
Шта ако падне?
На које справе и висине је уреду да се дете пење?

Неретко нас сопствени страх наведе да размишљамо по принципу боље да држим дете или га склоним одатле него да ризикујем да падне, занемарујући да тиме детету ускраћујемо услове за правилан развој. Овладавање новим просторима и препрекама не само да доприноси моторичком и уопште когнитивном развоју, већ је дете у прилици да научи шта је стрмина, шта су мердевине, шта може, а шта не и како се према тим подлогама односити. Другим речима, дете изграђује самосталност, учи се да процени ситуације и своје могућности, да се ослања на сопствене капацитете и изграђује самопоуздање, а то искуство може стећи само ако је у прилици и да падне. Будите присутни иза детета да га прихватите како би се избегле озбиљније повреда, али му дозволите да испробава кретање по различитим теренима, само и својим темпом. Такође, држите се принципа да је дете безбедно само на оним реквизитима у парку до којих може само да се попне. Не пењите га на веће висине и справе до којих се не може само попети како би се избегле повреде.
Босоного дете? Али под је прљав! И шта ако се прехлади? Шта ако нагази на нешто, убоде се?
Босоногост (и за мале и за велике) код нас још увек није дошло у моду и и даље је за неке родитељи важније да се види да дете има брендиране ципелице. Па ипак и у Србији се све чешће потенцира да је за проходавање најбоље босо стопало, без увршћивања зглоба и анатомског улошка јер се стопало на тај начин најбоље формира. Да не помињем све те неуралне везе које се током тог босоног сензо-моторног искуства изграђују! Сматра се чак да подржавајући дете да иде што више босо отварамо врата најједноставнијем, најјефтинијем и истовремено најдиректнијем начину очувања здравља. Дакле неће добити кијавицу, упалу плућа или бешике. Проверите да ли на подлози има стакла или других оштрих предмета. Проверите колико је хладна или топла подлога и проверавајте повремено колико су детету топле ноге током игре. Имајте поверења у дете да ће, уколико је превише хладно или вруће, оно показати знаке да му игра босих ножица више не прија. Уколико сте на трави, а брине вас да би могло бити крпеља, заштитите дете средством против инсеката. И препустите се игри

Прочитајте и Када дете каже – нећу

На крају, док из прикрајка посматрате ваше храбре и спретне малишанке и малишане како уживају у радости игре, можда вас спопадне сулуда мисао да им се придружите. Да заборавите на уобичајене конвенције и да се изујете, седнете на земљу или изађете на кишу и дозволите капљицама да заплешу по вашој кожи.
Сјај у очима моје девојчице, мене је навео да мало по мало напуштам сопствене уобичајене оквире и усудим се да проверим да ли ће и мени, овако одраслој, исте ствари причинити такву радост.
Ходати босих стопала, седети на земљи, ваљати се по трави, сада су постали моји омиљени дневни ритуали када се после радног дана она и ја нађемо напољу.
И док осећам траву под својим стопалима, упијам мирисе који нас окружују, слушам птице и цврчке, објашњавам бескрајно небо и облаке ил веееелико дрво крај нас, примећујем како се спокојство шири, како се свет зауставља дозвољавајући ми да га дотакнем.
И осећам како се враћам у један безбрижан свет, осећам како се враћам себи.
Предлажем да и сами покушате