Знате ли ко је био Ебенизер Скруџ? Знам, звучи вам однекуд познато, као да сте некад давно чули за то име, али не можете да се сетите кад и где.
А знате ли одакле потиче Деда Мраз? Где је одрастао? Како је одлучио да сваког Божића дели радост деци широм света?
А обичај да се јелка кити сваке године за празнике? Откуд то? И зашто су оне чувене божићне лизалице онако црвено-беле? Шта оне симболизују?
Да би одговорили на ова и још много других питања који се тичу обичаја за новогодишње празнике, да би испричали можда давно заборављене приче попут приповетке о Мартиновом Божићу или Божићне приче о чувеној тврдици Ебенизеру Скруџу, у издавачкој кући Лагуна припремили су дивну збирку приповедака, фантастично илустровану и спремну да испод јелке обрадује малишане који воле неке мало другачије приче. У књижарама потражите „Најлепше божићне и новогодишње приче”.
Аутори ових скоро па заборављених прича су највећи писци за децу и одрасле свих времена попут Лава Толстоја, Ханса Кристијана Андерсена, Чарлса Дикенса, Џозефа Конрада.
Ту су и неке народне приче, а илустратори су се побринули да све изгледа тако да распирује дечју машту, а истовремено одише топлином.
У причи о Деда Мразу, деца ће сазнати давно заборављену истину о томе како је њега, још као бебу, у Чаробној шуми пронашла нимфа Несила и, по мразном јутру када га је пронашла, наденула му име Мраз. И о томе како су га сви заједно гајили до дана када је одлучио да оде и прави играчке за децу…
Стари тврдица Ебенизер Скруџ није марио за породицу, љубав, пријатељство, мрзео је празнике. Док га једне божићне ноћи нису посетила три духа – Дух прошлих Божића, Дух садашњег Божића и Дух будућих Божића. Те ноћи, све се променило…
Ту је и чувена Андерсенова прича о Јели која је веровала да је највећа срећа чека кад је посеку и однесу у неки дом да краси кућу током празника. Веровала је да ће сви само у њу гледати и непрекидно јој се дивити. Али, није све баш тако било…
Укупно 17 дивних прича којима ћете се сигурно враћати увек када се приближе празници.
П. С. Ако морамо да изаберемо омиљену, онда нека то буде Мартинов Божић. Али о њој нешто више у самој књизи…
А. Цвјетић