Очеви у Србији се дететом баве у просеку 11 минута дневно

јун 14, 2016

„Мој живот дели се на пре и после рођења кћерке. Велики професионални успех који сам доживео пре него што сам постао отац не може да се пореди са једним осмехом моје Нађе. Бити тата је најбољи осећај на свету.”
tata-i-cerka
Овако највећу промену у свом животу описује Славимир Стојановић, један од наших најталентованијих дизајнера. Искрено признаје да са супругом дели све обавезе у домаћинству, да је са усисивачем и пеглом „на ти”, а да је исто и када је реч о одгајању ћерке.
– Чак сам и студио отворио у сутерену зграде у којој живим. Једноставно, не желим да пропустим ниједан моменат у одрастању моје Нађе – испричао је Славимир на округлом столу „И тате воле да се гнезде”, одржаном у организацији Удружења грађана „Гнездо” у оквиру конференције „Род и број 2016”.
Упркос чињеници да не постоје ни биолошки ни психолошки докази да мама боље од тате храни, повија, облачи и учи дете, анализа Републичког завода за статистику сведочи да се очеви у нашој средини својим дететом у просеку баве – једанаест минута дневно. Од како је 2001. законодавац дозволио очевима да узму одсуство ради неге детета, свега 225 очева је искористило ту могућност.
Истраживање др Драгана Станојевића, доцента на катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, под називом „Помаљање новог очинства кроз праксе очева у Србији”, показало је да је тек сваки двадесети отац у нашој земљи комплетно укључен у родитељство.
– Ова студија показује да четвртина очева уопште није укључена у негу деце, 12 процената је веома ниско укључено, а трећина је високо укључена. Нега деце подразумева храњење, купање, забављање и читање, преповијање и успављивање. Очеви који су учествовали у овом истраживању показали су нижи степен укључености и у индиректне активности око детета (чишћење, прање одеће, пеглање, спремање оброка, одвођење у вртић). Занимљиво је да мушкарци сматрају да је мали корак који направе синоним за пуну равноправност полова – примера ради, ако деци помажу око домаћих задатака, сматрају да сто одсто учествују у родитељству – илуструје др Станојевић.
Иако не постоји формула на основу које можете израчунати вероватноћу да ће се отац бавити дететом, пракса говори да су ангажованији они мушкарци чије су мајке биле запослене а очеви радили кућне послове.
– Ако су односи у породици складни и ако међу супружницима постоји виши степен интимности, то у великој мери утиче на укључивање очева у родитељство. Занимљиво је да су очеви који су имали лоше искуство са својим родитељима много бољи и брижнији родитељи. Треба рећи и да је за складан партнерски однос веома важно да партнери одвоје време само за себе, односно да имају баке и деке које могу да преузму дете викендом или током недеље – примећује овај социолог, додајући да је веза са својим дететом емоционално сидро мушкарца, као и да је очевима у нашој средини веома важна улога храниоца, односно онога ко доноси новац у породицу.
Иако је велики број савремених очева укључен у родитељство и пре него што беба стигне на свет и иде са супругом на све контролне прегледе, има и оних који су апсолутно престрашени родитељством.
– У живом сећању ми је остао један отац који је супругу и бебу из породилишта одвезао кући возећи 20 километара на сат. Када су коначно стигли, стао је изнад кревеца и почео панично да виче: „Шта сад, шта сад?”. Родитељство није трка на сто метара већ доживотни маратон, а да би га успешно истрчали, партнери морају да деле обавезе. Наша истраживања говоре да се дечаци не уче родној равноправности у оквиру своје породице јер су наша деца, а посебно синови, ослобођени готово свих кућних обавеза. Прве лекције о родној равноправности српски мушкарци уче када почну да живе заједно са својим партнеркама, а градиво апсолвирају када добију дете – закључује др Станојевић.
Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Очеви у Србији се дететом баве у просеку 11 минута дневно"

  1. Sanja каже:

    Mislim da je i tih 11 minuta preuveličano. Može biti da nam muškarci iz urbanih sredina (NS ili BG) nabijaju taj prosek od 11 minuta. Ja znam da srpski muškarac nije “dadilja”, “spremačica”, “kuvarica” i slično. To ga je još mama naučila. Ne odbije ga od sise, ali ga nauči da nije njegov posao da radi te poslove. To je ženin posao. Zašto se uopšte ženi, ako će sve to da radi? Bolje mu je kod mame. Zato, na kraju, obično, mama i pobedi. Koliko imamo uništenih brakova, razorenih porodica, jer sinčići nisu bili spremni na samostalnost, a majčice nisu bile spremne da ih puste da se odvoje i žive normalan život, odgovornog odraslog muškarca.
    Današnja srpkinja nosi sav teret kuće i dece, pokušava da ima karijeru, toleriše muža koji zna dobro da NIŠTA nije njegov posao i rva se sa svekrom i svekrvom koji je, zajedno sa mužem, kritikuju za sve na svetu što nije ispalo idealno, jer je to sve njen posao, njena odgovornost i njena krivica, ako nije idealno.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама