Како би изгледала будућност лечења малигних болести без агресивних хемотерапија – одговор стиже из лабораторије Факултета медицинских наука (ФМН) Универзитета у Крагујевцу. Наиме, крагујевачки научници су развили нове антитуморске лекове на бази платине, који су ефикаснији од конвеционалних цитостатика и имају мање нежељених ефеката.
Ово револуционарно откриће дело је истраживача из Центра за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија ФМН у Крагујевцу, као и њихових колега са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу. Новосинтетисани цитостатици које су развили српски истраживачи могли би у пракси да се користе као главни лекови у лечењу одређених врста карцинома, посебно рака дојке и дебелог црева.
Све је почело открићем цисплатине, једног од најважнијих лекова који се користе у хемотерапији за лечење карцинома, каже за „Блиц здравље“ један од аутора истраживања, проф. др Бојан Стојановић, ванредни професор ФМН у Крагујевцу за ужу научну област хирургија и специјалиста опште хирургије при Клиници за општу хирургију Универзитетског клиничког центра (УКЦ) у Крагујевцу.
„Овај лек садржи платину и користи се у третману различитих врста карцинома, као што су рак плућа, јајника и тестиса. Оно што чини цисплатину посебном је њена способност да се веже за ДНК унутар ћелија рака. Када цисплатина уђе у ћелију, она ствара везу са ДНК, узрокујући промене које ометају нормалну функцију ћелије. Због тих промена, ћелије рака губе способност да се деле и расту, што на крају убија ћелију. На тај начин цисплатина помаже у смањењу тумора и контролисању болести“ објашњава проф. др Стојановић.
Откриће цисплатине прекретница у медицини
Како истиче саговорник за Блиц здравље, откриће цисплатине било је прекретница у медицини.
„До тада, већина лекова коришћених у хемотерапији била је заснована на органским молекулима, односно супстанцама које се природно налазе у живим организмима. Цисплатина је показала да и лекови који садрже метале, као што је платина, могу бити ефикасни у борби против рака. Ово је отворило врата за истраживање и развој нових лекова који користе сличне принципе. Након цисплатине, развијени су други лекови на бази платине, као што су карбоплатина и оксалиплатина, који се користе за лечење различитих врста карцинома и пружају додатне могућности у терапији“, каже проф. др Стојановић и додаје:
„Ови нови лекови на бази платине омогућили су лекарима да прилагоде терапије специфичним потребама пацијената, побољшавајући ефикасност лечења и смањујући нежељене ефекте. Дакле, цисплатина не само да је спасила многе животе, већ је и покренула цео нови правац у истраживању и развоју лекова против рака, дајући наду пацијентима широм света“.
Шта су испитивали крагујевачки научници?
Фокус крагујевачких научника био је проналажење нових антитуморских лекова на бази платине са различитим лигандима.
„Ароматични лиганди су специфични молекули, као што су бензен, нафталин или пиридин, који се користе у различитим областима хемије, укључујући хемију координационих једињења (којима припада и цисплатина) и органометалну хемију. Називају се „ароматичним“ зато што садрже ароматични прстен – цикличну структуру са делокализованим електронима, што их чини врло стабилним. Занимљиво је да су ови молекули често познати по карактеристичном мирису, одакле потиче назив ароматичи“, указује саговорник „Блиц здравља“.
Објашњава да су ароматични молекули важни у биологији због своје способности да се специфично вежу за различите биолошке циљеве.
„Њихова посебна структура омогућава им да ступају у интеракције са макромолекулама попут протеина, ДНК и ензима. Многи лекови, укључујући антибиотике и антитуморске агенсе, садрже ароматичне прстенове који им омогућавају да ефикасно функционишу у телу. Ароматични молекули такође могу да делују као лиганди, везујући се за рецепторе у ћелијским мембранама и утичући на сигналне путеве и биолошке процесе, што их чини кључним у развоју нових лекова и истраживању биолошких функција“ истиче проф. др Стојановић.
Нова генерација антитуморских лекова
„У нашем истраживању, испитивали смо различите динуклеарне комплексе платине(ИИ), који, заједно са другим полинуклеарним комплексима, представљају нову генерацију антитуморских лекова. Полинуклеарни комплекси су једињења која садрже више од једног јона метала у својој структури. Ови комплекси су посебно занимљиви за истраживање јер показују већу ефикасност, синергију у деловању и мању вероватноћу развоја отпорности карцинома на терапију“, каже проф. др Стојановић, те даље објашњава:
„Динуклеарни платински комплекси користе различите врсте мостних лиганда како би побољшали своја антитуморска својства. У нашем раду, фокусирали смо се на употребу ароматичних диазинских молекула као лиганда. Ови лиганди могу садржати један ароматични прстен са два азотна атома, као што су пиразински, пиримидински или пиридазински прстенови, или више кондензованих ароматичних прстенова са азотовим атомима, као што су хиноксалин, фталазин или нафтиридин“
Према речима професора Стојановића, различите структуре ових лиганада омогућавају синтезу комплекса са различитим својствима и потенцијалом за ефикасно деловање против туморских ћелија, што их чини веома обећавајућим за будући развој антитуморских лекова.
Више о нежељеним ефектима, спречавању ширења тумора, предностима терапије, ефикасности у лечењу и открићу лека прочитајте у одвојеном тексту на сајту Блиц здравље.