Kako bi izgledala budućnost lečenja malignih bolesti bez agresivnih hemoterapija – odgovor stiže iz laboratorije Fakulteta medicinskih nauka (FMN) Univerziteta u Kragujevcu. Naime, kragujevački naučnici su razvili nove antitumorske lekove na bazi platine, koji su efikasniji od konvecionalnih citostatika i imaju manje neželjenih efekata.
Ovo revolucionarno otkriće delo je istraživača iz Centra za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija FMN u Kragujevcu, kao i njihovih kolega sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Novosintetisani citostatici koje su razvili srpski istraživači mogli bi u praksi da se koriste kao glavni lekovi u lečenju određenih vrsta karcinoma, posebno raka dojke i debelog creva.
Sve je počelo otkrićem cisplatine, jednog od najvažnijih lekova koji se koriste u hemoterapiji za lečenje karcinoma, kaže za „Blic zdravlje“ jedan od autora istraživanja, prof. dr Bojan Stojanović, vanredni profesor FMN u Kragujevcu za užu naučnu oblast hirurgija i specijalista opšte hirurgije pri Klinici za opštu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Kragujevcu.
„Ovaj lek sadrži platinu i koristi se u tretmanu različitih vrsta karcinoma, kao što su rak pluća, jajnika i testisa. Ono što čini cisplatinu posebnom je njena sposobnost da se veže za DNK unutar ćelija raka. Kada cisplatina uđe u ćeliju, ona stvara vezu sa DNK, uzrokujući promene koje ometaju normalnu funkciju ćelije. Zbog tih promena, ćelije raka gube sposobnost da se dele i rastu, što na kraju ubija ćeliju. Na taj način cisplatina pomaže u smanjenju tumora i kontrolisanju bolesti“ objašnjava prof. dr Stojanović.
Otkriće cisplatine prekretnica u medicini
Kako ističe sagovornik za Blic zdravlje, otkriće cisplatine bilo je prekretnica u medicini.
„Do tada, većina lekova korišćenih u hemoterapiji bila je zasnovana na organskim molekulima, odnosno supstancama koje se prirodno nalaze u živim organizmima. Cisplatina je pokazala da i lekovi koji sadrže metale, kao što je platina, mogu biti efikasni u borbi protiv raka. Ovo je otvorilo vrata za istraživanje i razvoj novih lekova koji koriste slične principe. Nakon cisplatine, razvijeni su drugi lekovi na bazi platine, kao što su karboplatina i oksaliplatina, koji se koriste za lečenje različitih vrsta karcinoma i pružaju dodatne mogućnosti u terapiji“, kaže prof. dr Stojanović i dodaje:
„Ovi novi lekovi na bazi platine omogućili su lekarima da prilagode terapije specifičnim potrebama pacijenata, poboljšavajući efikasnost lečenja i smanjujući neželjene efekte. Dakle, cisplatina ne samo da je spasila mnoge živote, već je i pokrenula ceo novi pravac u istraživanju i razvoju lekova protiv raka, dajući nadu pacijentima širom sveta“.
Šta su ispitivali kragujevački naučnici?
Fokus kragujevačkih naučnika bio je pronalaženje novih antitumorskih lekova na bazi platine sa različitim ligandima.
„Aromatični ligandi su specifični molekuli, kao što su benzen, naftalin ili piridin, koji se koriste u različitim oblastima hemije, uključujući hemiju koordinacionih jedinjenja (kojima pripada i cisplatina) i organometalnu hemiju. Nazivaju se „aromatičnim“ zato što sadrže aromatični prsten – cikličnu strukturu sa delokalizovanim elektronima, što ih čini vrlo stabilnim. Zanimljivo je da su ovi molekuli često poznati po karakterističnom mirisu, odakle potiče naziv aromatiči“, ukazuje sagovornik „Blic zdravlja“.
Objašnjava da su aromatični molekuli važni u biologiji zbog svoje sposobnosti da se specifično vežu za različite biološke ciljeve.
„Njihova posebna struktura omogućava im da stupaju u interakcije sa makromolekulama poput proteina, DNK i enzima. Mnogi lekovi, uključujući antibiotike i antitumorske agense, sadrže aromatične prstenove koji im omogućavaju da efikasno funkcionišu u telu. Aromatični molekuli takođe mogu da deluju kao ligandi, vezujući se za receptore u ćelijskim membranama i utičući na signalne puteve i biološke procese, što ih čini ključnim u razvoju novih lekova i istraživanju bioloških funkcija“ ističe prof. dr Stojanović.
Nova generacija antitumorskih lekova
„U našem istraživanju, ispitivali smo različite dinuklearne komplekse platine(II), koji, zajedno sa drugim polinuklearnim kompleksima, predstavljaju novu generaciju antitumorskih lekova. Polinuklearni kompleksi su jedinjenja koja sadrže više od jednog jona metala u svojoj strukturi. Ovi kompleksi su posebno zanimljivi za istraživanje jer pokazuju veću efikasnost, sinergiju u delovanju i manju verovatnoću razvoja otpornosti karcinoma na terapiju“, kaže prof. dr Stojanović, te dalje objašnjava:
„Dinuklearni platinski kompleksi koriste različite vrste mostnih liganda kako bi poboljšali svoja antitumorska svojstva. U našem radu, fokusirali smo se na upotrebu aromatičnih diazinskih molekula kao liganda. Ovi ligandi mogu sadržati jedan aromatični prsten sa dva azotna atoma, kao što su pirazinski, pirimidinski ili piridazinski prstenovi, ili više kondenzovanih aromatičnih prstenova sa azotovim atomima, kao što su hinoksalin, ftalazin ili naftiridin“
Prema rečima profesora Stojanovića, različite strukture ovih liganada omogućavaju sintezu kompleksa sa različitim svojstvima i potencijalom za efikasno delovanje protiv tumorskih ćelija, što ih čini veoma obećavajućim za budući razvoj antitumorskih lekova.
Više o neželjenim efektima, sprečavanju širenja tumora, prednostima terapije, efikasnosti u lečenju i otkriću leka pročitajte u odvojenom tekstu na sajtu Blic zdravlje.