У Србији ће у марту наредне године у потпуности заживети Јединствени информациони систем просвете (JISP) који ће држави први пут омогућити да има потпуни преглед целокупног тока образовања ученика, од момента уписа у основну школу до тренутка када заврши средње школовање или факултет и добије запослење.
Јединствени информациони систем просвете је највећа реформа српског образовног система деценијама уназад, каже председница Владе Србије Ана Брнабић која за Танјуг објашњава како ће систем функционисати и колику корист ће од JISP-а имати привреда, грађани и државни апарат.
“Тај систем ће нама омогућити да по први пут у Србији имамо тачан преглед колико имамо ученика, у које школе иду, након основних школа у које школе се уписују, да ли у гимназије, средње техничке школе, шта раде након тога, да ли уписују факултете или иду на тржиште рада, колико брзо су се сазпослили, где су се запослили, за коју просечну плату, тако да ћемо имати практично на једном месту целу слику нашег образовног система и наше привреде”, наводи Брнабићева.
Са имплементацијом JISP -а се практично почело у јуну месецу ове године када је кренуо електронски упис у школе и факултете само уз личну карту.
У марту наредне године биће завршена прва фаза овог “пројекта” а то подразумева да ће сваком ученику и студенту у Србији бити додељен Јединствени образовни број (JOB).
Додељивањем овог броја, држава ће бити у могућности да ученике и студенте прати кроз њихово даље школовање.
Умрежавањем низа података знаће се тачно из којих школа и локалних самоуправа долазе и како тече процес њиховог школовања и запошљавања, каже премијерка.
Новина је и да ће ови подаци бити повезани са Централним регистром обавезног социјалног осигурања што ће омогућити, истиче, да држава лакше сагледа потребе привреде или колико након завршених студија дипломци чекају на посао.
“Да ли се запошљавају у струци или ван ње, и на основу тога ћемо можда моћи да обезбедимо мало другачије финансирање нашег просветног система”, указује Брнабић.
Једна од важних предности увођења JISP -а је и то што ће надлежни тачно знати колико је држава уложила средстава у сваког ученика и студента у земљи током његовог школовања и на крају, каже, колики је повраћај тог улагања у државну касу кроз порезе и доприносе.
“Знаћемо такође и које школе су мало лошије, да видимо због чега су лошије, да ли зато што им фали опрема или додатна обука или подршка учитељима, наставницима или професорима”, рекла је она.
Систем ће омогућити, додаје, да се утврди које школе су испред других што оставља могућност да кадар из добрих школа путује по Србији како би помогли њиховим колегама у мање напредним школама.
Привредницима је данас у Србији највећи проблем да пронађу стручни кадар, а овај систем ће, истиче омогућити бољу комуникацију између оних који запошљавају и система образовања.
Премијерка наводи и да од 1. септембра сигурно креће са функционисањем 10.000 дигиталних учионица у 500 школа у земљи, а чиме је обухваћено око 200.000 ђака.
Овај пројекат реализован је у сарадњи Министарства просвете, Министарства трговине, туризма и телекомуникација заједно са Академском мрежом Србије, Телекомом Србије и Канцеларијом за информационе технологије и е-управу.
Извор: РТС