Mandatarka Ana Brnabić danas je, predstavljajući ekspoze poslanicima u parlamentu, rekla da je digitalizacija ključna poluga za nastavak ekonomskog rasta i razvoja zemlje.
„Tome ćemo pristupiti odmah“ podvukla je Brnabić.
Kako je rekla, IT sektor je ključan, šest puta je profitabilniji od drugih sektora ekonomije i velika je šansa Srbije.
Ona je podvukla da imamo ogroman izvozni potencijal u IT sektoru, i iznela podatak da godišnje izvozimo u tom sektoru 400 miliona evra, a da je cilj da to bude, za pet godina, i čitavih 1,5 milijardi evra na godišnjem nivou.
Mandatarka je rekla da se suočavamo sa manjkom kvalifikovanih kadrova za IT sektor i da nam nedostaje oko 15.000 stručnih kadrova.
Stvaranje novih stručnjaka biće jedan od prioriteta, rekla je mandatarka te da očekuje da se poveća njihov broj i da uhvatimo korak sa četvrtom industrijskom revolucijom.
U tom smislu, dodala je, ključno je kvalitetno obrazovanje.
Kako je objasnila obrazovanje treba da podstiče inovacije, kritičko razmišljanje i obezbedi mladima veštine koje mogu da primene. . .
Uvodićemo konceptulano učenje, a važno je da povratimo poverenje u obrazovni sistem.
Za to su nam potrebni i dualno i preduzetničko obrazovanje, a dualno obrazovanje ne stvara, istakla je, jeftinu radnu snagu, već povezuje privredu i obrazovanje na svim nivoima.
Preduzetništvo je više od nastavnog predmeta, to je stav, način, odnos prema životu…
„Nas strateški razvoj mora biti zasnovan na ljudskom kapitalu i razvijanju preduzetnickcih kompetencija kod što većeg broja članova drustrva“, zaključila je Brnabić.
Kako je rekla, napori pre svega građana i vlade prepoznati su od strane MMF, Svetske banke, i drugih institucija.
„Nastavićemo rigoroznu kontrolu trošenja novca, a opšti deficit države treba da bude ispod jedan odsto, a sa daljim rastom ekonomije da se spusti javni dug na 60 odsto BDP“, istakla je.
To bi, kaže, stvorilo prostor za plate i penzije i za nove investicije i infrastrukturu.
„Povećaćemo plate u javnom sketoru“, kategorična je Brnabić.
„Pojedinac ne može sam ili može malo i tražim vašu podršku da modernizujemo državu i napustimo birokratski način razmišljanja“ rekla je ona.
Javne finansije su, podsetila je, žila kucavica ekonomskog sistema i pravilnim radom imaćemo povećanje plata u javnom sektoru, ali će se raditi i na smenjenju opterećenja poslodavaca.
Izvor: Novosti
Izgleda da je naša prosveta nagrabusila kada se osoba kao Brnabić odjednom bavi njome.
Čim neko promoviše jednu formu učenja ne govoreći o drugim oblicima pravi grešku i sebe predstavlja kao površnu i neuku osobu.
Očigledno ministarka Brnabić (još uvek je to) meša pojmove i ne zna da su sva učenja na višem nivou od podsvesnog u suštini konceptualna učenja jer:
„Koncept je težnja održavanja određene pozicije, značenje riječi u određenom kontekstu, apstrahovanje realnosti u našim mislima, kao i njeno simbolično predstavljanje..“
A i prenaglašena priča o digitalizaciji je promašaj jer sistemi koji su loše radili pre digitalizacije posle digitalizacije rade još gore. Poznato je da bi digitalizacija bila uspešna moraju da se ozbiljno osmisle poslovni procesi i da se urede na način koji dozvoljava njihovu digitalizaciju.
Pošto se bavimo terapijom a ne dijagnozom imaćemo da će svi predloženi lekovi po ovom modelu biti pogrešni.
Nije kod nas problem u manjku digitalizacije već u manjku organizacije na svim nivoima društvene hijerarhije. Pažljivi i stručni kritičari bi rekli da je period reformi u Srbiji posle petooktobarskog puča u suštini period dezorganizacije i uništavanja institucija u Srbiji a da je Brnabićevka sjajan predstavnik onih koji treba da završe vraćanje Srbije u 19. vek.
U suštini nasilnom digitalizacijom imaćemo da će se isisati zdrav kapital/resursi za reinženjeriung poslovnih procesa koji će posle digitalizacije funkcionisati još gore i svi će biti nezadovoljni.
Brojni pokušaji digitalizacije u poslednjih petnaestak godina u zdravstvu, javnoj upravi, javnim preduzećima, itd. govore da je straćeno bukvalno stotine miliona evra bez nekog pozitivnog efekta osim efekta bogaćenja prodavaca digitalne magle.
Da budem precizan Brnabićevka predlaže još jedan fijasko u trošenju budžetskih para jer da stvarno želi pozitivan pomak obratila bi se ljudima koji nešto znaju o reinženjeringu poslovnih procesa u javnoj upravi a takođe i ljudima koji nešto znaju o obrazovanju koji, vidi se iz izlaganja, nisu konsultovani.
Iz ovog teksta vidimo katastrofu u najavi.
Brnabićevka je potpuni promašaj.
Ko ste Vi, tj. cime se bavite? Hvala Vam. Ovo je jedini tekst (osim tekstova gospodje klotfrket) da pametno govori o SUSTINI. „Sistemi koji su lose radili, posle digitalizacije rade jos gore“. Vrh! Ziva istina. Roman se moze o tome napisati…
Mnogi sistemi u svetu su to doziveli i svim korisnicima usluga je taj prelaz delovao da su dobili nesto sto je losije. Generalno svuda u svetu uprkos opstem napretku tehnologije mogli su se cuti takvi komentari. I to je u neku ruku tacno. A zasto? Oni koji su bili vispreni u svom poslu su prvi napustali javni sektor ne cekajuci reforme i eventualne otkaze. Ostali su prosecni i losi, losi su dobili otkaze, a prosecni uprkos digitalizaciji previse posla. Neki se nisu u samom startu snalazili i morali su proci extra edukaciju. To je sve prosecnom korisniku usluge ostavljalo u startu los utisak.
S druge strane digitalizacija u obrazovanju podrazumeva digitalni dnevnik kao i plan, program i ocene u njemu, extra informacije za ucenike, kao i extra komunikacija sa djacima i roditeljima i u startu sigurno zahteva kako grupnu, tako i pojedinacnu edukaciju pre svega nastavnog osoblja, ali itekako kasnije olaksava svima obrazovanje kako nastavnicima tako i deci, a i roditeljima. Da ne govorim koliko edukativnih softvera, sadrzaja, i filmova skolama moze biti dostupno i koliko se nastava moze uciniti aktivnijom, dinamicnijom, kreativnijom i sa vise izazova. Ali sve zahteva vreme, nista se ne desava preko noci, nema instant resenja, a ni instant reforme. Ali uz dobrog stratega, a to Ana sigurno jeste mogu se ocekivati znacajniji i napokon vidljivi pomaci za 3-4 godine. Do tada nadam se da ce biti ukunute i „sve petice“ i da ce se insistirati na sirem znanju, a ne samo da se zahteva prosta reprodukcija onog iz knjige. Verujem da ce se deci kao obavezan predmet za sve od I srednje uvesti i ekonomija, da ce biti uveden princip kratkih predavanja i izlaganja nastavnika i ucenika, koji ce nametati debatno-analiticki pristup, i zahtevati od dece interesovanje i redovno konsultovanje sa nastavnicima i da ce kroz vreme biti ukinuto klasicno usmeno odgovaranje, a uvedeno stalno obavezno testiranje djaka sa pismenim proverama stecenog znanja.
Koncept izmedju ostalog podrazumeva srz, sustinu, rezime, jasnocu, preciznost ….. konkretno zalosno je da deca jos uvek pisu sastave na iste teme kao i pre 30 godina i prepisuju (copy-paste) kilometarske analize knjiga za neprocitane lektire koje niko ne cita. Koncept izmedju ostalog znaci…. i procitaj knjigu koju zelis i odgovori na sledeca pitanja ( po konceptu) u sklopu analize koja ne sme obuhvatati vise od 400 reci. Dakle u osnovi svega je jasan i precizan koncept. Nemojte g-dine Moravac da izvlacite floskule sa wikipedije.
I kad vec spominjete ljude „koji nesto znaju o obrazovanju“ a nisu konsultovani … iznesite te njihove konkretne stavove i ideje sta i kako umesto sto napadate i minirate bez ikakve osnove Anu.
Kada se govori o digitalizaciji zaboravlja se da digitalizacija podrazumeva strukturiranje poslovnih procesa u ciljanom sistemu koji se digitalizuje i da je platforma za rad u mnogim aspektima potpuno drugačija. Pre svega škole u Srbiji spadaju u relativno slabo strukturirane sisteme ako se posmatraju svi poslovni procesi u školama. Takođe je u obrazovanju tehnološki optimizam izuzetno opasan jer su škole u suštini vaspitno-obrazovne a ne samo obrazovne institucije (vaspitanje je slabo strukturiran proces i verovatno je nemoguć bez vaspitača a obrazovanje je u suštini prilično strukturiran proces koji u nekim delovima ne zahteva nastavnika).
Neki delovi poslovnog procesa u školama se mogu strukturirati a neki ne.
Kako strukturirati motivaciju učenika ili u kojoj meri može ocena da ohrabri učenika na veća postignuća? Odluke vaspitača/nastavnika u procesu obrazovanja i vaspitanja mogu nekome da promene život (da ga unište ili da mu pomognu da bude uspešniji).
Druga je stvar ako ćemo da se igramo digitalizacije pa delove sistema strukturiramo i da time nametnemo dodatne obaveze nastavnicima jer bilo koji digitalizovani sistem treba snabdeti podacima.
Pa vi imate u startu situaciju da je sa nosiocima digitalizacije u školama Srbije nadležno Ministarstvo u lošim odnosima. Mislim na nastavnike koji drže informatiku i računarstvo i tehničko obrazovanje. Sticajem okolnosti ćerka mi radi u prosveti i planirala je ali je (kaže na sreću) odustala da se prijavi na neki konkurs za neke voditelje programa digitalnog opismenjavanja. Kada sam je pitao zbog čega je odustala ona mi je objasnila da u Srbiji radi sigurno više od hiljadu nastavnika koji predaju informatiku i računarstvo i tehničko i informatičko obrazovanje. Oni su u određenoj meri upoznati sa računarima i informacionim sistemima i u određenoj meri su osposobljeni da se koriste savremenom tehnologijom ili savremeno rečeno digitalno su kompetentni.
I sada Ministarstvo gura prst u oko tim ljudima koji rade u školama i pomažu ostalim kolegama time što ih zaobilazi i formira grupu koja će za fine parice da održi dvodnevna možda i trodnevna predavanja kako se koriste računari. Ovi ljudi (oni koji nisu u ovoj odabranoj grupi) su u svojim kolektivima ovim činom osramoćeni i sigurno neće blagonaklono da gledaju postupke Ministarstva (ćerka mi je ljuta da ne kažem besna).
I šta će se desiti? Pa kada ti treneri koji su nazvani vodilji za digitalno opismenjavanje (ili šta god) završe svoj posao obučeni će morati ovima koji su zaobiđeni i osramoćeni da se obrate jer će voditelji biti negde drugde a bogme ta gospoda je navikla da radi za dobre pare.
Kada sam je pitao šta bi ona uradila ona je rekla da je Ministarstvo moglo da kaže šta tačno hoće, da definiše plan i program obuke i da ti ljudi koji će posmatrati obuku svojih kolega u suštini realizuju tu obuku i da dobiju naknadu za rad. Prvo to su ljudi sa kojima rade i kojima već pomažu i koji neće imati ništa protiv da kolega koji im je toliko puta pomogao zaradi neki novac. Umesto toga dobijamo par hiljada ljutih nastavnika koji treba da budu nosioci digitalizacije u školama i stotinak onih koji će se od ovako zamišljene digitalizacije ovajditi. Drugim rečima digitalizacija u prosveti je u startu sabotirana.
Ko gubi?
Škole, Ministarstvo, nastavnici, Srbija generalno jer su lošim projektima digitalizacije odnosno digitalnog opismenjavanja u Ministarstvu već gurnuli klipove u proces digitalizacije Srbije. I ko je tu gurao klipove? Nastavnici sigurno nisu. Pa oni (nastavnici) i traže da se nešto učini po pitanju digitalizacije ali zbog manjka opreme i uslova za rad mogu samo da gledaju i da čupaju kosu.
Nije ovde u pitanju Ana (verovatno mislite na Brnabić) jer ona u informatici nije neki autoritet a činjenica da je ponosno izjavila da je ona sama pisala ekspoze joj i ne služi na čast jer je trebala za svako poglavlje da nađe par saradnika koji bi artikulisali stavove iz predmetne oblasti (da podeli odgovornost i zasluge). Drugim rečima ona je pokazala da nema kapacitet da organizuje stručnu javnost oko nekih tema pa da znamo koga da krivimo za promašaje u nekim oblastima. Pošto nije kompententna za digitalizaciju a iza njenih reči stoji samo ona onda u suštini niko nije odgovoran. Za poteze u Ministarstvu obrazovanja ona sigurno nije odgovorna.
Ah da pitatnje koga pozvati. Lista je prilično dugačka.
Pogledajte listu profesora FON-a koji poprilično znaju o digitalizaciji i koji su me u toku studija (na sreću) prilično izmuštrali. A svakako nemojte zaobići katedru za softversko inženjerstvo ETF u Beogradu i slične katedre univerziteta u Nišu i Novom Sadu.
Ima poprilično ljudi u Srbiji koji poprilično znaju o digitalizaciji a niko ih nije pitao.