Број оболелих од великог кашља расте, предњаче старији основци: “Број регистрованих случајева слободно помножите са три”

Из дана у дан повећава се број оболелих од великог кашља. У Србији је, према подацима Института “Батут”, до 12. јануара потврђен код 1.051 особе. И даље је највише оболелих у Јужнобачком округу и Београду, где је пријављена епидемија. Да би се даље ширење сузбило, потребно је вакцинисати сву децу која нису комплетно вакцинисана, каже за РТС епидемиолог Градског завода за јавно здравље Ивана Беговић Лазаревић и додаје да они који имају симтоме треба да остану код куће.

Foto: Canva

Пре 10 дана у Београду је било регистровано 492 оболелих од великог кашља, а сада се приближавамо броју од 600 пријављених случајева, највише у узрасту од 10 до 19 година. Предњаче деца узраста од 12, 13 и 14 година која су се углавном заразила у школи.

“Овај број вероватно треба помножити два или три пута да бисмо добили реалну слику, јер многи се нису јавили лекару”, каже Ивана Беговић Лазаревић.

Истиче да овако велики број оболелих није очекиван, јер не само последњих година, већ читаве претходне деценије није било пуно случајева. Проблем је и што немамо жељени обухват од 95 одсто вакцинисаних, али додаје да вакцина не штити читавог живота.

“Највише оболевају деца у узрасту од 12 до 14 година, која су комплетно вакцинисана са 2 до 3 године. После 10 година од имунизације више нисте заштићени. Такође, ако једном прележите велики кашаљ не стичете доживотни имунитет, можете да оболите и 2, 3 пута пута у току живота”, наводи докторка Беговић Лазаревић.

Поручује да се најчешће компликације јављају код одојчади, код којих може доћи и до упале плућа, а у том узрасту је и највећи ризик од смртног исхода.

Објашњава да су симптоми на почетку слични прехлади, без специфичног кашља, да би се онда током неколико недеља тај кашаљ интензивирао и може да траје и до осам недеља.

“Да би се даље ширење сузбило, потребно је сву децу која нису комплетно вакцинисати, а они који имају симптоме треба да остану код куће, јер је реч о бактеријској инфекцији”, додаје Беговић Лазаревићева.

Према трогодишњем плану имунизације, тек од следеће године предвиђена је вакцинација старијих узраста и то пре свега деце која иду у 8. разред.