– У последњој деценији Србија се може похвалити добрим обухватом бе-се-же вакцином, од 94 до 98 одсто, која се даје по рођењу, као и вакцинама против дифтерије, великог кашља, дечје парализе, тетануса које се примају у првој години живота – кажу у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
– Већи проблем постоји код ММР вакцине, коју деца добијају у другој и седмој години: прошле године примио је 81 проценат двогодишњака – у Војводини 89, а у централној Србији 78,2 одсто.
Иако је неповерење у вакцину, нарочито ММР, коју неки окривљују за појаву аутизма, а поборници вакцинације тврде да ниједна од научних студија то није потврдила, главни разлог што се већи број деце него раније није вакцинисао јесте и чињеница да је било повремених проблема у снабдевању вакцинама.
У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ – ПРЕПОРУЧЕНО
У Србији је обавезна имунизација деце против туберкулозе, дечје парализе, великог кашља, дифтерије, тетануса, хепатитиса Б, обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип Б, малих богиња, рубеоле и заушака. А, по клиничким индикацијама и против обољења изазваних стрептококом пнеумоније, менингококом и вирусом грипа. У већини земаља ЕУ имунизација није обавезна већ препоручена, што је у суштини исто, будући да невакцинисана деца не могу да се упишу у вртић, у школу…
Напишите одговор