Идеје просветне власти о 1. септембру неспроводиве у пракси
Модели организације наставе на даљину које износи министар просвете Младен Шарчевић не само да нису спроводиви у пракси, већ отварају бројна питања на која Министарство очито нема одговоре, сагласни су саговорници Данаса.
Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије и Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, сматрају да држава очигледно није извукла поуке из претходног периода и обезбедила техничке услове да би онлајн настава то заиста и била. Уместо тога, упозорава Јанковић, онлајн настава се и даље своди на снимање ТВ часова, а Министарство није до краја разрадило ниједан од модела о којима говори министар.
– У то сам апсолутно сигурна јер оно што је причао прошле недеље нема везе са овим што сада каже. Министар наводи да ће прваци и другаци у школи проводити од 8 до 11, а ђаци трећег и четвртог разреда од 11 до 14 сати. Ако у учионици не сме да буде више од 15 ученика, то значи да ће свако одељење да се дели на две групе. Да ли то значи да учитељица ради само са једном групом, а друга учитељица са другом, да ли иста учитељица држи наставу у исто време свима, или једној, па другој групи? Тај модел се преноси на све узрасте, јер нигде у основним школама нема одељења са 15 ђака – коментарише Јанковић.
Она каже да је чак и у учионици са 15 ученика немогуће испунити услов да за сваког ђака буде обезбеђена површина од четири квадратна метра, јер су учионице у највећем броју школа у Србији мале и неусловне.
Што се тиче средњих школа, речено је једне недеље у школу иду први и други разред, а трећи и четврти прате онлајн наставу и преко платформи са професорима, па се потом ученици смењују.
– И у овоме видим неразрађен модел. Министар каже да ће на платформама бити различити садржаји, али то што ће неко гледати телевизију или сам отићи на неку платформу и нешто радити није онлајн настава, да би она то била ученик мора да буде у интеракцији са наставником. Други проблем је то што исти наставници предају ученицима различитих разреда – указује Јанковић.
Како би поменута замисао хипотетички изгледала у пракси преноси Александар Марков, који је и професор историје у Осмој београдској гимназији:
– Пошто ћу предавати првом и трећем разреду то би значило да пре подне држим наставу у школи, а поподне онлајн. Модел о коме говори министар је организационо неспроводив у пракси, мада се министар оградио и рекао да ће свака школа моћи и сама да осмисли начине рада. Али ако се препусти родитељима да сами одлуче да ли ће деца долазити у школу или ће наставу пратити од куће, не знам колико ће се њих одлучити за прво решење. Све што је министар изнео делује конфузно и бојим се неоствариво, почев од идеје да се држи растојање. Не знам шта се жели постићи, да ли да се чувају деца и запослени или да се запослени жртвују, а да се подилази родитељима који потписују разне петиције – сматра Марков, коме изјаве надлежних делују као попуњавање празнина у недостатку организационих решења да се уочени проблеми у реализацији наставе на даљину превазиђу.
На питање шта би по њему био реалан сценарио за јесен, Марков каже да је, пошто се Влада и Министарство хвале дигитализацијом, требало подићи онлајн платформу на којој би наставници држали наставу у реалном времену. На наш коментар да велики број ученика нема техничке услове за то, Марков одговара да се корона није појавила у јуну већ у марту и да је од тада било начина да држава уложи новац у обезбеђивање рачунара ученицима и наставницима који их немају, уместо да се паре троше за друге ствари.
– Држава је имала прилику да се организује, а не да чека да види да ли ће вирус проћи преко лета, а пад кад видимо да није, хајде нешто да организујемо – истиче Марков, уз опаску да не постоји решење којим ће сви бити задовољни.
Да је на време требало спровести анкету и утврдити колико ученика и наставника има одговарајућу опрему за наставу на даљину слаже се и Јасна Јанковић, која указује на још један проблем.
– Школе су добиле анкету у којој је било питање да ли ученик има лаптоп, десктоп рачунар, таблет или мобилни телефон. Да, свако има нешто од тога, али у анкети није било питања да ли на свом телефону може да прати онлајн наставу, да ли је лаптоп његов или га дели са братом, сестром, родитељем који ради од куће. Апсолутно сумњам у резултате анкете коју би спровело Министарство јер тако циљана анкета у којој треба да се покаже да је све идилично мене као наставника понижава јер знам где живимо. Анкета коју смо ми као синдикат спровели је показала да 10 одсто ученика од марта до јуна уопште није могло да прати наставу ни на један начин, неки чак ни часове преко телевизије, већ су морали да долазе у школу по штампане материјале. Ми, дакле, говоримо о 10 одсто ученика који немају ништа и сигурно о још 50 одсто који не могу да прате наставу и да буду у интеракцији са наставником, јер је у том мементу једини лаптоп у кући заузет – каже Јанковић.
Она истиче да је у овако крцатим српским школама тешко рећи шта је реалан сценарио за јесен, што је разлог због кога нико тренутно не може да каже како би настава најбоље могла да се организује.
– Ученици од првог до четвртог разреда основне школе апсолутно не могу да прате наставу од куће и морају физички да иду у школу, а решење за поделу на групе би могло да буде ангажовање учитеља којих имамо на тржишту рада. Сада се види колико је оправдан захтев Уније синдиката која је предлагала смањење броја ученика у првом, петом и првом разреду средње школе, али за измене закона нема времена јер ће 1. септембар брзо доћи. То остаје задужење новом министру – поручује Јанковић.
Једино у чему се, како каже, слаже са министром је да оцењивање ученика мора да буде у школи.
Извор: Данас