Годишњица масовног убиства у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду, обележава се данас комеморативним програмом „Буђење“. Медији у Србији у 8.41 часова прекинули су емитовање програма на минут у знак сећања на деветоро ученика и чувара те школе које је 13-годишњи К.К. убио 3. маја прошле године хицима из пиштоља.
Целодневна комеморативна манифестација под називом “Буђење” је осмишљена у склопу сарадње Мултидисциплинарног тима за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства и породице жртава, и посвећена је настрадалима: Бојани Асовић (11), Ани Божовић (11), Катарини Мартиновић (12), Мари Анђелковић (13), Еми Кобиљски (13), Софији Негић (13), Андрији Чикић (14), Адриани Дукић (14), Ангелини Аћимовић (14) и Драгану Влаховићу (53).
Подршку су пружили представник Владе Републике Србије и Града Београда.
Програм је почео у 8.40 у Простору тишине у Улици краља Милутина 10 окупљањем породица, рођака и пријатеља убијених, наставника, ђака и бивших ђака ове школе, њихових родитеља и других грађана који су дошли да оставе цвеће, запале свеће и искажу емпатију и поштовање према страдалој деци и радника обезбеђења који је био близак са генерацијама Рибникараца.
Грађани имају могућност да се упишу у књигу сећања током целог дана. На улаз у “Рибникар” је постављена просторно-ликовна инсталација која ће остати у јавном простору као симбол колективног сећања на трагедију до изградње Меморијалног центра.
За родитеље настрадале деце, живот је стао пре годину дана. Уместо очекиваног саосећања, државне институције су их напустиле и кључне одлуке препустиле Савету родитеља школе, што је изазвало раздор између њих. Борба за Меморијални центар је трајала годину дана.
Бојана Недељковић, мајка ученика осмог разреда ове школе објашњава да се само радило на томе да се родитељи стрељане деце уморе и ућуте. “Дете стреља децу у школи. Школа настави да ради после пар дана као да се баш ништа није догодило. Држава ослушкује. Сто саветника, сто радних тела. Новине лешинаре. Гази се по ходницима где су деца испустила душу. Браћа и сестре стрељане деце не постоје као категорија којима је друштво потребно. Нема ни људске помоћи, а камоли психолошке. Струка која није стручна. Нема одговорних. Нема одговорности. Нема одговора. Нема ничега.”
Осврћући се на прошлу годину, чини се да је најгора трагедија која је задесила Србију поделила људе уместо да их уједини. “Годину дана касније, сви људи које сретнем ме питају докле смо стигли, како иде, где смо, а мени се мота по глави питање ко смо? Такав стравичан злочин је морао да нас дотакне. Да занемимо. Да из стања шока пређемо у стање бола. Из бола у саосећање и солидарност, а након тога у заједничко делање да нам се никад ништа слично не понови,” каже Недељковић. “ Тако је требало да изгледа година. Спознаја. Подршка. Помоћ. Поверење. Све је изостало. Срамила сам се у туђа имена пред родитељима стрељане деце и Драгановом породицом чему су све били изложени након чина у коме су изгубили своје вољене. То није смело да се деси. Није нормално да се правдате зашто стојите уз родитеље стрељане деце и држите их за руку.”
Други део целодневног програма, од 9.00 до 19.00, се развијао код споменика Десанки Максимовић на Ташмајдану где је био организован Форум у оквиру којег су заинтересовани имали прилику да разговарају са представницима Мултидисциплинарног тима о узроцима и последицама масовних убистава 3. и 4. маја 2023. године. Грађани су такође могли да приложе своје предлоге за Меморијални центар у сандуче за поруке. Према речима Министарке просвете Славице Ђукић Дејановић, главну реч о изградњи Меморијалног центра имаће родитељи убијене деце. Истовремено се на екрану емитовао видео колаж сећања на жртве.
“Ја сам одрасла у овој школи са овим наставницима, и дошла сам данас да подржим родитеље деце која су страдала и све моје наставнике. Нисам познавала ту децу лично, али смо сви много волели Драгана и наставницу историје Татјану, која је тешко рањена. Ми и даље не можемо да верујемо да се ово десило у нашој школи,” каже Лариса, ученица Треће београдске гимназије.
Од 20.00 ће почети завршни музичко-сценски програм уз директан телевизијске пренос на РТС-у. Грађани ће моћи да прате догађај на посебно постављеном екрану на Ташмајдану.
Поводом годишњице масовног убиства, познати музички састав Београдски синдикат је објавио песму под називом “Анђели живе довека.” Према речима овог бенда, “песма је настала у знак сећања и поштовања према малим анђелима (и једном великом) трагично настрадалим у ОШ Владислав Рибникар, дана 03.05.2023. Спот за песму је снимљен поводом годишњице страдања, уз сагласност и подршку родитеља и породица жртава. сав приход од прегледа и стриминга ће бити уплаћен у хуманитарне сврхе.”
“Година је прошла у насушној борби за достојанством, исконској борби да се објасни да мртви нису криви што су мртви. Славили су им небеске рођендане, садили дрвеће, покушавали да никне било шта добро и здраво, разговарали са свима о свему, тешили једни друге. Судило им се док су пред судом у јецајима говорили шта су изгубили. Дужни смо им. Много смо им дужни. Ништа што свако од нас не може: један загрљај и мрвицу мира. Сваки тренутак обележавања годишњице масакра нас води ка спознаји и признању да се злочин догодио. Доноси нам кроз слику и тон детаље живота настрадале деце и Драгана. Учи нас да не заборављамо и пружа нам могућност да постанемо бољи. Искрено се надам да хоћемо,” закључује Недељковић.
Дан касније, тада 21-годишњи Урош Блажић убио је из аутоматског оружја девет особа у селима Дубона и Мало Орашје у близини Младеновца.
Вучић положио цвеће у Основној школи ‘Владислав Рибникар’
„Пре тачно годину дана свануло је последње школско јутро за наших девет анђела и човека који их је чувао и о њима очински бринуо. Прошла је година од незапамћене трагедије која је оставила неизбрисив ожиљак на души целе земље, али нису прошли бол, неверица и неизмерна туга“, написао је Вучић на свом Инстаграм налогу.
„Учинићемо све да се као земља уздигнемо после овог ужаса који нас је задесио“, написао је Вучић и изразио најдубље саучешће породицама убијених.
Извор: Н1/Нови Магазин