На нашу адресу стигла је помало необична пошта. Неко ће је схватити озбиљно, неком ће звучати као шала, али сматрали смо за своју обавезу да је објавимо.
Реч је о песми коју је професорка Машинско саобраћајне школе у Чачку написала, а потписали сви професори ове установе. Песма је посвећена екстерним евалуаторима…
Дан као без трага…
Не, не ви нисте из нашег света, нисте
Из сфере ентузијаста од руха чиста
Који без мрље у срцу и души
Ослобађају младе свега што их гуши.
Не ви нисте из света наше вредноће
Нити из света евалуације људске чистоте
Иронично сте прошетали обзорјем наше голготе
Самодопадљиво игноришући наш социјални немир
Ма зашто би то био ваш пословни одабир и обзир
Ма зашто би ико делио судбину деце
Зашто би неимаре њихове будуће среће
Ико уважио и знао за дух и грађу дечјег пута
Усред толико безвредних ствари где ум лута
Што вребају те младе лаковерне јагањце
Да изађу из своје учионице
Да би их нагнали у помрачионице
Без књига, песама, своје праве историје
Без матиша, инглиша, националне географије
Без давно потиснутих и несталих узора
Да само отежају а намерно не виде наде узоране
Нас, нас професоре што без воде и гнојива
Гајимо досезање знања племенитошћу спојива
Љубављу проткана и осмехом младости негованим
Као острво наде и ерудиције достижно само самопрегорним
И чистим радом наученим у школи, у нашој кући части
Кући самосвести, самодисциплине, књига и свестраности.
———–
Не, не, не ви нисте из нашег света, нисте
Из сфере ентузијаста од руха и духа чиста…
Професори Машинско саобраћајне школе у Чачку