Многи родитељи се нервирају што мало времена проводе са својом децом, али стручњаци често истичу да и није толико битно колико дуго сте у току дана с дететом, већ колико квалитетно то време искористите.
За време које проводите са дететом посветите му се 100 одстоАли реалност је таква да када дођу с посла, родитељи прво сређују ствари по кући и с децом разговарају тако што постављају питања и не сачекају одговор, а деца врло добро препознају када их не слушамо с пуном пажњом. Зато је генерална препорука дечјих психолога да допустите деци да говоре о себи, о томе шта воле да раде, о њиховим бригама. То ће помоћи у изграђивању атмосфере поверења и прихваћана. Након повратка с посла зато прво седите и поразговарајте. Испричајте им шта се вама десило тог дана, а затим их питајте како су они провели своје време док ви нисте били ту.
На ову тему недавно се огласио познати руски педијатар Јевгениј Комаровски. Он је истакао да 20 минута дневно проведених у присној комуникацији, размени искустава, у атмосфери заинтересованости за дететов живот јесте сасвим довољно да дете осећа да га воле и да не могу без њега они који њему много значе.
– Дакле, 20 минута дневно од тате и 20 минута од маме је сасвим довољно за нормално психолошко стање деце. Никада се нећу сложити да запослен човек не може да издвоји толико времена – наводи педијатар.
Чини вам се да је ово мало? И нама се учинило, па смо питали психотерапеута Светланку Кнежевић шта мисли о овој тврдњи.
– Слажем се да је важније како родитељи проводе време са децом, него колико. Сведоци смо да је на количину времена за породицу утицало не само дуже радно време, већ и мобилни телефони и компјутери. Млади родитељи много времена проводе на овим справама и кад су с децом. Тако су они мирнији зато што су с децом, а у ствари нема контакта, ни блискости. У новије време родитељи у градовима воде и сасвим малу децу на многе активности, као што су спорт, језик, цртање, глума… Они велики део времена проводе возећи се са децом по граду и на тај начин опет губе на квалитету проведеног времена – објашњава психотерапеут Светланка Кнежевић.
Она истиче да, иако новија истраживања показују да деца у предшколском узрасту могу много више да науче него што се раније мислило, стране језике, да читају, па чак и математику, за учење није потребно водити децу у школице, већ је много боље да родитељи уче с њима кроз игру.
– То захтева посвећивање деци и бављење њима. Спорт је свакако здрав и неопходан, али родитељи могу да вежбају са децом у кући или у природи док су у предшколском узрасту, а тек касније да их воде код професионалних тренера. Како деца одрастају тако се смањује време које родитељи треба да проводе са њима и тек тада они могу да се баве својим хобијима или да се друже више са пријатељима – саветује психотерапеут.
Када сте заједно радите нешто што вашем малишану причињава задовољство
Колико год времена да сте заједно, уколико радите нешто што и вама и вашем малишану причињава задовољство, то време је драгоцено. Није страшно и ако некад у току дана проведете са њим само пола сата – ако сте после тог времена и ви и дете срећни и испуњени. То је свакако боље него да проведете дан тако да свако за себе нешто ради, не обраћајући пажњу на оног другог – ви затворени у кухињи или радној соби, дете гледајући цртане филмове цео дан.
Родитељска пажња као израз љубави неопходна је деци за нормалан развој. Свако дете којем недостаје права пажња од стране родитеља показаће то на себи својствен начин. На родитељима је да те знакове на време уоче и да на њих одреагују на адекватан начин – пажњом, а не казном. Научите да тумачите понашање свог детета и сазнајте шта да урадите да бисте га смирили.
– Родитељи треба да негују у себи жељу да буду са својом децом, а не да то доживљавају као обавезу. Обавеза изазива отпор, а отпор неиспуњење, осећање кривице и ту нико није задовољан. Ако се неко нађе у овом кругу, треба да мења нешто у животу – истиче психотерапеут.
Четири знака да је детету потребна пажња
Дете је често непослушно – То можда указује да се осећа игнорисаним. Заједничко време на поду ће му показати да не треба да се понаша непослушно или агресивно да би било видљиво у породици. Док сте са дететом, схватиће да вам је стало до њега, а можда и откријете прави узрок таквог понашања.
Дете је често плачљиво или је јако лепљиво за родитеље – То може указивати на његову несигурност. Свакодневно, пола сата неподељене пажње увериће дете да је вољено и сигурно у окриљу своје породице и помоћи ће му да поврати самопоуздање.
Дете често удара, вришти и показује друге знакове беса – Кроз игре претварања или разговор, оно ће научити да постоје и адекватнији начини изражавања љутње.
Дете се теже сналази у новим ситуацијама – На пример, када пође у вртић или школу, при прелазку из родитељске у своју собу и слично.
Р.Н.