Иако се повећава број основних школа у којима тоалети не постоје или не раде, а лоша хигијена остаје ризик по здравље деце, њихова обнова није приоритет Министарства просвете и Покрајинског секретаријата за образовање. Истраживање ЦИНС-а показује да су уочи и током пандемије короне, од 2018. до ове године, школе 182 пута тражиле новац за реконструкцију или изградњу тоалета, али су ове институције одобриле само 20 пројеката. Према речима докторке из Завода за јавно здравље Пирот, приоритет мора да буде здравље деце.
Чучавци, лоша хигијена, непријатни мириси с времена на време и неисправни водокотлићи – овако један родитељ ученика ОШ Вук Караџић у Црвенки, код Врбаса, описује стање школског тоалета. У ту школу иде око 850 ученика.
„Апсолутно све треба мењати још јуче“, додаје родитељ који је желео да остане анониман.
Да је неопходна реконструкција овог тоалета раније је за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објаснила докторка Јелена Зелић из Завода за јавно здравље Сомбор:
„Нема врата, цеви су зарђале, чучавци су у питању. Чучавац јесте хигијенски облик тоалета, али овај је зарђао, пропао. Може ту да се сипа дезинфекционо средство до бесвести, али на крају нешто ни нема смисла“. Иако Зелић није рекла о којој се школи ради, ЦИНС је открио да је у питању Вук Караџић у Црвенки.
Школе се за обнову пре свега пријављују на конкурсе код Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Канцеларије за управљање јавним улагањима, а за мање пројекте, попут фарбања и замене расвете, средства може да обезбеди и локална самоуправа. Школе на територији Војводине новац могу да траже и Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице. У 2018. и 2019. години Покрајина је за школске пројекте имала годишњи буџет између 186 и 204 милиона динара, након чега следи Министарство са око 90 милиона динара.
Истраживање ЦИНС-а показује да уочи и током пандемије короне хигијена у школама није била приоритет Министарства и Покрајинског секретаријата када је у питању обнова школа, као и да су захтеви појединих школа одбијани годинама. За три године, од 2018. до краја 2020. од ове две установе су средства за обнову, изградњу или адаптацију школских тоалета тражена 182 пута. Одобрено је 20 пројеката. Покрајина је у том периоду у ове пројекте уложила 8,4% укупно додељеног новца, а Министарство 3,3%.
Да је школи у Црвенки потребна помоћ показује и то што су се три године за редом пријављивали на конкурсе. Према подацима до којих је дошао ЦИНС, ова ОШ је од Министарства 2018-2020. сваке године тражила 10,6 милиона динара за обнову тоалета. Одбијена је сваки пут.
Директорка школе Наташа Ђерић није желела да разговара са новинарком ЦИНС-а.
За ЦИНС су из Министарства раније рекли да та свота „далеко превазилази средства која се могу доделити само једној школи“.
Међутим, истраживање ЦИНС-а показује да је Министарство у последње три године више од овог износа доделило за четири школе: у две за замену столарије (у једној се стављала и фасада), у једној за салу за физичко у издвојеном одељењу и једној за реконструкцију спортског терена.
Пример школе из Црвенке није усамљен.
Раније смо показали да тоалети или лавабои за прање руку у 2019. години нису постојали или нису радили у најмање 87 основношколских објеката у Србији, као и да тај број расте.
Више на: CINS