Iako se povećava broj osnovnih škola u kojima toaleti ne postoje ili ne rade, a loša higijena ostaje rizik po zdravlje dece, njihova obnova nije prioritet Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Istraživanje CINS-a pokazuje da su uoči i tokom pandemije korone, od 2018. do ove godine, škole 182 puta tražile novac za rekonstrukciju ili izgradnju toaleta, ali su ove institucije odobrile samo 20 projekata. Prema rečima doktorke iz Zavoda za javno zdravlje Pirot, prioritet mora da bude zdravlje dece.
Čučavci, loša higijena, neprijatni mirisi s vremena na vreme i neispravni vodokotlići – ovako jedan roditelj učenika OŠ Vuk Karadžić u Crvenki, kod Vrbasa, opisuje stanje školskog toaleta. U tu školu ide oko 850 učenika.
„Apsolutno sve treba menjati još juče“, dodaje roditelj koji je želeo da ostane anoniman.
Da je neophodna rekonstrukcija ovog toaleta ranije je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objasnila doktorka Jelena Zelić iz Zavoda za javno zdravlje Sombor:
„Nema vrata, cevi su zarđale, čučavci su u pitanju. Čučavac jeste higijenski oblik toaleta, ali ovaj je zarđao, propao. Može tu da se sipa dezinfekciono sredstvo do besvesti, ali na kraju nešto ni nema smisla“. Iako Zelić nije rekla o kojoj se školi radi, CINS je otkrio da je u pitanju Vuk Karadžić u Crvenki.
Škole se za obnovu pre svega prijavljuju na konkurse kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a za manje projekte, poput farbanja i zamene rasvete, sredstva može da obezbedi i lokalna samouprava. Škole na teritoriji Vojvodine novac mogu da traže i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. U 2018. i 2019. godini Pokrajina je za školske projekte imala godišnji budžet između 186 i 204 miliona dinara, nakon čega sledi Ministarstvo sa oko 90 miliona dinara.
Istraživanje CINS-a pokazuje da uoči i tokom pandemije korone higijena u školama nije bila prioritet Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata kada je u pitanju obnova škola, kao i da su zahtevi pojedinih škola odbijani godinama. Za tri godine, od 2018. do kraja 2020. od ove dve ustanove su sredstva za obnovu, izgradnju ili adaptaciju školskih toaleta tražena 182 puta. Odobreno je 20 projekata. Pokrajina je u tom periodu u ove projekte uložila 8,4% ukupno dodeljenog novca, a Ministarstvo 3,3%.
Da je školi u Crvenki potrebna pomoć pokazuje i to što su se tri godine za redom prijavljivali na konkurse. Prema podacima do kojih je došao CINS, ova OŠ je od Ministarstva 2018-2020. svake godine tražila 10,6 miliona dinara za obnovu toaleta. Odbijena je svaki put.
Direktorka škole Nataša Đerić nije želela da razgovara sa novinarkom CINS-a.
Za CINS su iz Ministarstva ranije rekli da ta svota „daleko prevazilazi sredstva koja se mogu dodeliti samo jednoj školi“.
Međutim, istraživanje CINS-a pokazuje da je Ministarstvo u poslednje tri godine više od ovog iznosa dodelilo za četiri škole: u dve za zamenu stolarije (u jednoj se stavljala i fasada), u jednoj za salu za fizičko u izdvojenom odeljenju i jednoj za rekonstrukciju sportskog terena.
Primer škole iz Crvenke nije usamljen.
Ranije smo pokazali da toaleti ili lavaboi za pranje ruku u 2019. godini nisu postojali ili nisu radili u najmanje 87 osnovnoškolskih objekata u Srbiji, kao i da taj broj raste.
Više na: CINS