Деца први пут самостално читају онда, када науче слова свога писма, тј. матерњег језика. Међутим, они и пре овог значајног корака у животу, познају језик, допуњују га и воле разговарати и слушати друге на језику, који познају. Кад већ помињем матерњи језик, имам жељу да појасним само значење, које смо већ сви прихватили, користимо га, али неко ће се запитати, зато је наденут баш придев – матерњи. Одговор се сам од себе намеће, то је језик, којим мајка говори док носи бебу и којим говоре људи око ње.
Треба да постанемо свесни важности правилног изговарања речи, лепог изражавања и смислених дијалога, док смо у присуству труднице, сасвим мале деце и деце школског узраста. Без дилеме, породица је место где све почиње, где су први утисци о свету и животу, па тако и о говору, читању и важности свега поменутог. Ако имамо на уму, да овоземаљски живот почиње првим тренутком зачећа, онда од првог трена, треба да радимо све оно, што желимо добро учинити за своје потомство и нас, као породицу у целини. У томе нам може, итекако, помоћи читање, али није све једно, ко, када, колико, шта чита и коме чита. Дакле, будућа мајка би требала, поред ствари важних за лично здравље и здравље своје бебе и читати неку оплемењујућу литературу – на глас, полако, са доживљајем онога што чита, а такође благим ритмом, јасно изговарајући прочитано. Ово ће помоћи будућем члану породице да се боље навикне на глас мајке, на језик, а самим тим ће га кад дође време за то, учити лакше.
Прочитајте и „Читање је најбоље учење“ – Пушкин
Не стајемо овде… Кад је чедо већ у дому, било ко, када га успављује, требао би му говорити, читати неке угодне текстове или пустити музику. Да, чим се роди, јер обично родитељи чекају трећу годину, да детету читају бајке пред спавање, што не треба бити мерило; дете не мора увек разумети поенту приче, већ кроз слушање неког прочитаног текста, формира представу о језику, заједништву, ствара се присност и мир у једном дому, ствара се добра подлога за развој појмовног мишљења.
Затим природно долази период, када дете почиње причати, када може разумети радњу приче и питати, када нешто не може схватити само. Овако почиње плодан период, где већ можемо постављати основу за критичко мишљење, за будућег човека. Важно је да још у раном периоду детињства, малени могу чути приче и догађаје из света књиге, када се заинтересују за радњу, чак и саме бајке, ми ту имамо простора да причамо о моралу о поступцима, могућностима за другачије одлуке… Ту смо! Када на овај начин дете посматра и реалност и доживљено и измаштано, оно креће да доживљава себе, да се преиспитује шта може и да преиспитује туђе поступке. Није ли све ово неопходно? Мислим да јесте, јер морам признати пуно људи око нас не познаје важност критичког мишљења у свету и времену, када нам се туђа мишљења неумитно намећу! Можемо превазићи то, тако што ћемо још у породици стварати деци, осећај чврсте привржености заједници, а опет са објективним погледом на поступке и дешавања; књига нам је ту велики савезник.
Прочитајте и Зашто би свако дете требало да чита најмање 20 минута дневно
Поново у помоћ можемо да позовeмо литературу, када нама одраслима нешто није довољно разјашњено, у вези деце, породице, васпитања, хришћанских принципа, самог језика и израза уопште. Мада смо у данашње време, навикли да је све „инстант“, ипак би требало водити рачуна, да уз помоћ већ написаних страница мудрих људи, унесемо у породицу живописност неких догађања, људских судбина, које нам могу послужити за наук, а о свему томе можемо разговарати са млађима и обогатити васпитање.
Ако добро осмислимо и време у току дана или викенда, када ћемо заједнички да читамо и коментаришемо разне садржаје, деца ће жељно ишчекивати такве тренутке, када могу да чују нешто ново, да нешто ново измисле и питају, а поготово ће бити срећни, ако су ту и тата и мама. Пређе ли ово у навику, остављаће у умовима деце, пријатно осећање повезано са читањем и радо ће се тиме користити у животу. Ово је и једна врста „оружја“, против медија, који немају задовољавајуће садржаје у етичком смислу, нејасно се и неправилно говори – врло често, те оставља и утисак самодовољности кроз сумњиве садржаје.. Избегнимо медије, бар колико можемо, како не бисмо дошли у ситуацију, да млади имају утисак неприкосновености нпр. телевизије у свом образовању и формирању ставова.
Поменуто је неправилно изражавање, пласирано у разним медијима… Боримо се против тога, тако што ћемо у раном детињству малима читати, а стварати им угодним самостално читање, када постану школарци и сами освајају поља знања. Важно је, веома је важно да у овој незаустављивој најезди страних речи и израза на наш језик, деца знају пандам у свом језику и неопходно је да путем читања изграђују леп начин формирања реченица, којим ће представљати себе. Данас, у ствари, као да није пожељно и као да је срамота користити богатство, којим српски језик располаже. То је опасна појава, коју можемо угушити, разним средствима, најпре је то навика читања у породици, затим одлазак у библиотеке, али и обавезно креирање образовног програма на радију, телевизији, интернету, који би промовисао важност и супериорност, оних који одлично баратају језиком и смислом живота, јер ЧИТАЈУ!
Прочитајте и Како да ваше дете заволи књигу и стекне читалачке навикe …
Читање је и својеврсно вежбање радних навика и рада; стрпљења и постепеног напретка, са могућношћу да се читалац увек може вратити на редове, који га подстичу на размишљање. Уз књигу и разматрање садржаја у њој, вежбамо и усредсређивање пажње на нечије стрпљиво стварано дело, на труд писца и тако саображавамо и са умом и талентом, оног који је оставио свету нешто уобличено. Тако можемо свет посматрати из више углова, а највеличанственије је ако све то почне од самог нашег почетка, ако се развије у породици и ако нас подстакне да ценимо туђе стварање!
Аутор: Биљана Миленковић
Извор: Анти цензура