Предлог Закона о родитељу неговатељу, чији је циљ да се родитељима тешко оболеле деце обезбеди плата и радни стаж, поново није уврштен у дневни ред Народне скупштине Републике Србије, пише портал Бебац.
Овај кључни предлог, за који се родитељи боре више од деценије, није добио потребну подршку: за његово стављање на дневни ред гласало је само 36 посланика, док је чак 141 посланик пропустио да гласа, чиме је практично блокирано његово разматрање.
Неактивност посланика у Скупштини поново је оставила хиљаде породица у Србији без системског решења, изједначавајући се с активним одбијањем подршке најугроженијима.
Шта предвиђа Закон и зашто је неопходан?
Закон о родитељу неговатељу представља измену и допуну Закона о социјалној заштити и има за циљ да призна рад родитеља који су због тешког здравственог стања детета приморани да обављају сталну негу и надзор, 24 сата дневно, седам дана у недељи.
Кључни захтеви и ефекти Закона:
– Признавање рада и финансијска подршка: Законом би се једном од родитеља детета са најтежим степеном инвалидитета (или са потпуном зависношћу од туђе неге) обезбедила месечна накнада у висини републичке минималне зараде.
– Радни стаж и пензионо осигурање: Поред плате, родитељима би се уплаћивали доприноси за пензионо и инвалидско осигурање, што би им пружило једину гаранцију да након година неговања детета неће остати без прихода и права на пензију.
– Права после пунолетства детета: Закон је посебно важан за жене чија су деца постала пунолетна, а и даље захтевају сталну пажњу и медицинске процедуре.
Вишедеценијска борба за достојанство
Родитељи тешко болесне деце у Србији воде битку за овај закон већ више од десет година, кроз различите предлоге који не завршавају ни на дневном реду парламента.Осигурање за децу
Тренутни систем поставља родитеље пред немогућ избор: да ли остати уз болесно дете и одрећи се посла, прихода и радног стажа, или га дати у институције како би родитељ могао да обезбеди егзистенцију породици.
Родитељи указују да су у много неповољнијем положају од хранитеља, који за негу, у већини случајева здраве деце, добијају плату, радни стаж и социјално осигурање. Биолошки родитељи, са друге стране, за негу тешко болесне деце не добијају ништа, а често су то самохране мајке којима је због медицинских потреба детета онемогућен сваки други рад.
Иако су неке локалне самоуправе самоиницијативно усвојиле одлуке о увођењу статуса родитеља-неговатеља на градском нивоу, неопходно је да се ово право реши на државном нивоу, чиме би се обезбедила подршка свим породицама, без обзира на локалне буџете и политичке прилике.
Да ли се историја понавља? Нажалост, изгледа да је тако
Пре 11 година, народни посланици су месецима избегавали да на дневни ред Скупштине ставе Зојин закон, закон који је директно утицао на животе породица са децом која не могу да дођу до дијагнозе. Сада, суочени смо са идентичном ситуацијом.