Испред Основне школе „Браћа Новаков” у Силбашу, поред Бачке Паланке, јуче је одржан скуп подршке учитељици Зорки Карас која је у петак добила отказ.
Ово је епилог вишемесечног притиска којем је била изложена, а којем је, како она каже, једини циљ био да буде склоњена из школе, пише Storyteller.
У овој школи је као професорка разредне наставе почела да ради 2022. године, прво на замени, а потом је дошла на упражњено радно место уз уговор који је обнављан сваке школске године. Добила је и своју генерацију ученика и ученица који су сада трећи разред.
Иако је имала уговор о раду који је важио до августа ове године, пре неколико месеци од директора је добила обавештење да ће бити расписан конкурс за радно место учитељице.
Тада јој је речено да може да се пријави на конкурс, али да се епилог већ зна. То је изазвало револт осталих колега и колегиница.
„На састанку у зборници, пред свим сведоцима, он је рекао: шта вам није јасно, Зорка мора бити склоњена”, препричава ова учитељица, додајући да је конкурс расписан у време новогодишњих празника.
Није помогла ни молба коју је потписао и директору упутио већи део колектива, као ни допис упућен Школском одбору да се позове просветна инспекција која ће да испрати овај процес. Подршку учитељици пружили су и родитељи деце из разреда који води, као и цео Савет родитеља.
„Родитељи су тражили да останем уз њихову децу, да изведем генерацију уз коју сам три године. То су деца у најосетљивијем периоду и за њих је веома стресно да губе учитељицу са којом имају одличан однос”, истиче Зорка Карас.
Међутим, директор доноси одлуку и у радни однос прима другу учитељицу. Ову одлуку није променила ни жалба поднета Школском одбору чији састав је промењен, јер су претходни чланови из редова колектива из револта дали оставке.
Након што су у петак остали без учитељице која већ три године ради са њихом децом, родитељи су одлучили да бојкотују наставу.
Учионица је и јуче и данас била празна. Биће тако читаве ове седмице, каже Василија Миљановић, чланица Савета родитеља у ОШ „Браћа Новаков” у Силбашу. Цела ситуација је јако стресна за децу, жале се на главобоље, промене расположења и прошле седмице нису ни могла да прате наставу, истиче она.
„Учитељица је пре свега изврстан човек, јако се бори за нашу децу. Лично могу да потврдим да је мојој ћерки јако помогла, како са градивом, тако и приватно. Моје је дете је јако емотивно и везано за учитељицу”, наводи Василија Миљановић.
Као једини разлог због којег се нашла у немилости управе школе Зорка Карас види то што је у последњих годину дана пружала подршку студентима. Била је, каже, и лака мета, јер је једина имала уговор на одређено време.
Директорова одлука утицала је на цели колектив и радну атмосферу, а све је, сматра она, послужило за застрашивање и пример како може проћи свако ко јасно покаже свој став.
„Ја сам стипендиста ове општине. Факултет сам завршила са просеком 9.30, дипломирала са десетком. У шеснаест година борбе за посао, увек сам стајала у реду и никакав проблем не би био да и сада стојим у реду да је на моје место дошао неко ко има боље квалификације, јер наравно да је то у интересу моје деце”, истиче Зорка Карас.
Својим ученицима које назива „моја деца” обећала је да ће се борити. Мора да им буде пример, каже, јер их учи да буду исправни и негују вредности које су важне. Једина нада коју сада има је судски поступак. Ипак, све кроз шта је прошла није је навело да зажали због своје борбе за боље друштво.
„Први пут када сам прошетала улицом, ја сам знала да ћу имати проблема због тога. Можда се ништа неће променити, али морамо да покушамо. Увек кажем, ако сам изгубила посао, не морам да изгубим достојанство. Све што радим, радим заиста због деце и волела бих да живе у неком другачијем времену”, закључује Зорка Карас.
Извор: Storyteller











„први пут кад сам прошетала улицом“. Мислите кад сте први пут узели слободу осталима да се крећу? Или први пут лад нисте хтели да долазите на посао и да радите иако немате право по закону на то? А не зна се из чланка какво је имала понашање према онима који не мисле као они а не бих да пишем о осталим активностима које су “ шетачи “ радили јер не знам да ли је она учествовала. Последице нису репресија већ примена закона. Можда је жена на месту, можда изузетан педагог али тако не може да се ради .
Ej,Dejane,Dejane
Ne mogu ovakvi ljudi da se mire i gledaju oduzima nje sloboda.
Ti i ne vidis to sada,mozda ces sutra videti ali neces imati s kim da se branis.
Mozda i ne zasluzujes bolje …
Dejan se šali.
On zna da je slobodan da napiše komentar koji nije došao iz centrale.
Jer on dobro zna za sve aktivnosti koje su radili ljudi iz centrale svakodnevno kršeći sve moguće zakone.
Možda je Dejan na mestu, možda je i dobar čovek.
A možda i sto posto to nije…
Наставниче а каква слобода? Промашили сте век, догађаје иако државу можда не. Покушај обојене револуције ,пуча и промене власти на улици од агресивне мањине никакве везе нема са слободом. Кад буду избори нек гласа ко како хоће. Те приче о слободи ,демагогије и шарене лажи су могле проћи 90 их. Сада не. Не вреде ни увреде , ни мржња ,ни пропаганда прекограничних телевизија . Не иде. Јел госпођа кршила закон? Јел блокирала? Спречавала деуге да се образују.? Отказ! Надам се тако за сваког и тужиоца и судију који се бави политиком ( забраеено), који пушта насилнике ,хулигане, болеснике. А ко ће бити на власти зато служе избори.
Dejane ziv bio. Ako ikada ne budes imao svoje misljenje onda nesto napisi. Ovako sedi u centrali i cuti.
možda je ona dobar pedagog i treba joj dati novu šansu ako je deca toliko vole, ali njoj neko treba da objasni da je iznošenje privatnih političkih stavova na njenoj poziciji krivično delo. Ona naravno ima pravo na svoj stav o bilo kojoj temi ali je i u obavezi da drži nastavu po planu i da politiku u to ne meša jer joj u školi nije mesto.