Iako bi razredno ili odeljensko starešinstvo po pravilu trebalo da dobijaju najsposobniji i najbolji nastavnici, školska praksa pokazuje da direktori škola starešinstvo neretko dodeljuju svojim miljenicima.
Zbog nedefinisanih kriterijuma po kojima se određuje, starešinstvo je i do sada bilo uzrok podela u školama. Ali ako se obistini predlog države da će sve razredne starešine imati startnu poziciju u 9-1 platnoj grupi, a ostali nastavnici sa sedmim stepenom stručnosti u 8-3, pitanje starešinstva bi moglo da se pretvori u izvor ozbiljnih sporenja.
Podaci Ministarstva prosvete pokazuju da bi oko 30.000 zaposlenih u prosveti bi po osnovu starešinstva moglo da uđe u 9-1 platnu grupu, a sindikati procenjuju da starešinstvo u proseku ima polovina nastavnika u Srbiji.
– Kome dodeliti starešinstvo je diskreciono pravo direktora škole i vrlo delikatno pitanje. To, pre svega, diktira broj odeljenja. Ja lično kada odlučujem cenim stručnost, kompetentnost i pedagoški rad. Niko se dosad nije naljutio zbog mojih odluka. Trudimo se da odaberemo najbolje i gledamo da taj nastavnik radi puno radno vreme i da je u istoj smeni sa „svojim“ odeljenjem – kaže Mladen Stevanović, direktor OŠ „Kralj Petar I“ u Beogradu.
On smatra da bi za razredne starešine trebalo birati pojedince iz kolektiva sa velikim radnim iskustvom, koji su autoriteti učenicima i dobro sarađuju sa roditeljima.
– Nemam utisak da je pitanje razrednog starešinstva uzrok svađa ili podela u kolektivima. Direktori škola su odgovorni ljudi i ne verujem da se na taj način svete kolegama sa kojima nisu u dobrim odnosima, jer se, na kraju krajeva, sve prelama preko dece. Starešinstvo je izuzetno odgovoran posao. To je više kazna nego čast i privilegija. Posla ima mnogo, a malo je vrednovano. Ja sam kao nastavnik imao to iskustvo i mogu da kažem da mi je bilo neuporedivo lakše kad nisam imao odeljenje. U opisu posla razrednog starešine je pedagoški rad sa učenicima, saradnja sa roditeljima, brojnim institucijama, zatim brojni administrativni poslovi, od popunjavanja dnevnika, matične knjige, pisanja svedočanstava…– ističe Stevanović.
Kaže da nastavnici koji u petom razredu postanu starešine to budu do osmog, i da je samo jednom za pet godina imao slučaj da je oduzeo starešinstvo i dao drugom kolegi.
I dok direktori tvrde da je njihovo diskreciono pravo da odrede kojim nastavnicima će dati starešinstvo, Milan Janković, iz Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da bi o direktorovom predlogu trebalo da glasa nastavničko veće, kao najviši stručni organ u školi.
– Teorija kaže tako, a druga stvar je što se to u nekim školama ne poštuje. Ali ako bi nastavničko veće htelo, moglo bi da se suprotstavi odluci direktora sa kojom se ne slaže. Ne znači da tako neće biti, ako starešinstvo bude uslov da bi neko bio u 9-1 platnoj grupi – ističe Janković.
Naknada za razredno starešinstvo trenutno iznosi četiri odsto na osnovnu platu, što je u proseku oko 2.000 dinara. Za obim posla, cifra više nego skromna, ali mnogim nastavnicima značajna zbog lošeg materijalnog položaja u kojem se nalaze.
Dušan Kokot, iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, ukazuje da se, što se tiče,novca, ništa neće promeniti.
– Zaposleni sa sedmim stepenom bez starešinstva, sa koeficijentom 3,84 svrstan je u 8-3 platnu u grupu, što donosi projektovanu osnovnu zaradu od 54.884 dinara. Razredni starešina u 9-1 grupi imaće 57.028 dinara, ali to samo znači da im je dodatak na starešinstvo „upakovan“ u koeficijent. Njihova osnovna zarada će biti oko 2.140 dinara veća odnosno isto kao i dosad sa uračunatih četiri odsto – navodi Kokot.
On smatra da bi razredno starešinstvo trebalo da bude definisano kao dodatak na platu, a ne da ulazi u koeficijente.
– Svi smo mi nastavnici, a razredni starešina nije zanimanje i zato treba da bude tretirano kao dodatno angažovanje, na isti način kao i radni staž – navodi Kokot.
Iako se reprezentativni sindikati bore za startnu poziciju u 9-1 platnoj grupi, koja će im, kako tvrde, omogućiti brže napredovanje kroz platne razrede nego ako ostanu u 8-3, Kokot ukazuje da pregovorima o startnim grupama i razredima treba da prethodi pravilnik o napredovanju.
I pored različitih gledišta, sindikati su saglasni da je otvorenih pitanja mnogo. O tome kakva je pozicija učitelja, odgovaraju da su „svi učitelji i razredne starešine“, što praktično znači da je i njima obezbeđeno mesto u 9-1 platnoj grupi. Međutim, nejasno je šta se dešava sa učiteljima sa šestim stepenom stručne spreme – da li im zbog toga sleduje mesto čak i ispod 8-3, ako je ta platna grupa „rezervisana“ za nastavnike sa sedmim stepenom bez starešinstva.
Druga dilema je da li razredni starešina može da bude psiholog i pedagog, kao i nastavnik koji ne drži nastavu određenom odeljenju. U nekim školama nije dozvoljeno da, recimo, nastavnik fizike „dobije“ petake ili nastavnik hemije učenike petog ili šestog razreda, već im se starešinstvo dodeljuje za razred kojem predaju matični predmet. U nekim školama nema ovakvih ograničenja.
Milan Jevtić kaže da je Ministarstvo prosvete svojevremeno uputilo obrazloženje da je moguće da nastavnik bude razredni starešina odeljenju kojem ne predaje, jer on samim tim što drži ČOS (čas odeljenskog starešine) postaje član odeljenskog veća. Ovo pitanje je čest razlog sporenja u srednjim stručnim školama, u kojima mnogi nastavnici zbog prirode predmeta koji predaju ne mogu da izvedu generaciju, pošto neke predmete đaci slušaju godinu ili dve.
– Odeljensko starešinstvo je promenjiva kategorija. Uprkos pomenutom mišljenju Ministarstva, u praksi se retko dešava da profesor predaje učenicima godinu ili dve, a dozvoli mu se da izvede generaciju. Nama je razredno starešinstvo kao uslov za 9-1 platnu grupu sporno i zbog drugih stvari. Šta se, recimo, dešava ako se nastavnik koji je i razredni starešina pokaže kao dobar i napreduje u 9-2 platnu grupu, a potom izgubi starešinstvo? Da li se vraća u 8-3 grupu? Ako je neko iz 8-3 uspeo da pređe u 8-4, a potom dobije starešinstvo, da li on prelazi u 9-1 ili 9-2 – iznosi neke od nedoumica Janković.
Ministar prosvete Mladen Šarčević nedavno je rekao da bi, umesto direktora škola, odluku o tome kome će biti dodeljeno razredno starešinstvo, trebalo da donosi tim za kvalitet. Formiranje tog tima je, podsetimo, zakonska obaveza škole, ali zakon nije precizirao način rad, broj članova i nadležnosti tog tima. Očekivanje je da će timom predsedavati direktor škole, pa je pod znakom pitanja mogu li se članovi iz reda nastavnika izboriti za svoje viđenje kome bi trebalo poveriti odgovornu ulogu razrednog starešine, a da se pritom i sami ne zamere kolegama.
Vesna Stamenić
Izvor: Školski portal
Odeljenjsko starešinstvo, a ne razredno. Mi se u kolektivu bijemo ko neće da ima odeljenjsko starešinstvo. Mislim da je za taj užas i 20000 malo.
U školi gde radim (srednja) razredna je “zamena-zameni“,ni dan radng staža,bez licence ali “uvlekač“tj. prijateljica opštinskoj odbornici.Naj je primer razredni koji nije ni završio osnovne studije-matematičar,menja koleginicu koja je na porodiljskom.Kriterijum je neophodan.Š starešine opet dobijaju odeljenja jer rade 100% u školi. TAČNO je direktori imaju SVOJE ljude za odeljenjske starešine.
Radim u 4 škole, 2 osnovne i dve srednje. Ko će meni dati starešinstvo???
Znači početnik koji ima starešinstvo će imati veću platu od profesora sa 35 godina radnog staža…..ne, ne neće biti svađe….čini vam se.
Ucenici polupismeni ma kakve godine radnog staza idite malo na zapad i pokusajte da radite u struci pa cete shvatiti gde Vam je mesto sa Vasim godinama radnog staza
Poštovani/a Zabrinuti roditelj, idite malo vi na zapad, pa vidite kako se učenici tamo ponašaju, a kako njihovi roditelji koji nisu zabrinuti. Treba da shvatite i da naša deca iz škole ponesu mnogo više teorijskog znanja nego njihovi vršnjaci na zapadu, samo što naša deca ne znaju šta će sa tim znanjem. Trenutno je situacija takva da nikome ne treba neko ko zna. Deca to osećaju i bore se protiv obrazovanja, vaćnija im je ocena jer im obezbeđuje prohodnost (mada ni sam ne znam šta će im takva prohodnost). Sistem treba da se menja, ali takvi, zabrinuti roditelji, ne pomažu. Bolje bi bilo da se udruže sa nastavnicima svoje dece i od dece zahtevaju da poštuju znanje na ne ocenu, a od društva (države) traže da ceni i poštuje i rad i znanje i prestane da na obrazovni sistem gleda kao na potrošača jer obrazovanje to nije nikada bilo.
Roditelji su krivi sto su kako rekoste polupismeni a gle cuda prosli su sistem obrazovanja i stekli neke diplome a predavaci sve samoproglaseni vrhunski kadrovi sa dugogodisnjim radnim iskustvom.Kakvi profesori takvi i djaci kao i njihovi roditelji.Ne mozete pobeci od istini da se samo mali broj ljudi moze nazvati nastavnicima i profesorima a da je velika vecina nasla uhlebljenje za mali rad dobija veliki novac a generacije upropastavaju.Onda se nadje neko pametan kao Vi da kaze da su roditelji polupismeni .
Pa što onda Vi ne pređete u prosvetu da dobijete VELIKI novac, dakle, veću glupost nisam čuo u životu.
Učenici su polupismeni jer ih roditelji kao vi, uče da ne cene iskustvo i godine staža svojih profesora, i ne pozivajte se na zapad, tamo se to itekako ceni.
Sto se tice struke verovatno bi se snasao jer su kriterijumi niski ali se ne bavim politikom pa su mi sanse jako male jer se tako uglavnom stize do posla u obrazovanju zato su nam u prosveti sve „vrhunski“kadrovi.Ruku na srce ne moze se reci da je to od juce pa su tako mnogi docekali i 35 radnog staza a da struku nikada nisu znali a kamoli naucili.
Cinjenica je da je kadar u prosveti izuzetno los, ali je cinjenica da postoje i izuzetno strucni i principijelni nastavnici. Na sve to se nadovezuje cinjenica da je sistem douniverzitetskog obrazovanja u totalnom kolapsu. Tehnolosko i tehnicki svetlosnim godinama daleko od savremenog koncepta izvodjenja nastave. E pa onda nekako u prosvetni nadjose prirodan habitat ti drugo- i trecerazredni. A oni koji to nisu moraju debelo da razmisle sta radeci svoj posao, sebi, a ne drugima rade. Uz sve to ruku pod ruku ide cinjenica da roditelji vrse neverovatan pritisak ne bi li dobili potvrdu da su im deca izuzetna, talentovana, sampioni. Manjina su oni koji realno sagledavaju zelje i mogucnosti svoje dece. Tako da se sve uklapa. Lazni obrazovni sistem, lazni strucnjaci, nerealni roditelji, prestonicki imaginarijum.
A učitelji sa šestim stepenom i 30 godina staža,gde li su oni ?
Ne prepoznaje ih niko.Baš sramota.
Postovani profesore godine radnog staza ne znace automatski i kvalitetan rad.Bitno je znanje i strucnost i to je jedini validan kriterijum za visoke plate.Ministre sve cestitke u nameri da konacno odvojite zito od“kukolja“.
Stručnost-daleko od toga,znanje-članstvo u partiji.Čast izuzecima (nema ih puno),kadar koji se “ubacuje“u prosvetu je jako loš,dno dna.Niko ne “čisti“jer sebe ugrožava.Oni koji treba da selektuju su još gori ……i tu smo gde smo.
Poštovani E, da li ste ikada ušli u neki kolektiv u osnovnom ili srednjem obrazovanju? Očigledno niste. 90% nastavnika nije i ne želi da bude ni u jednoj stranci jer im je dosta politikanstva. Što se stručnosti tiče, meni je jako drago kada se javljaju neobrazovani i poluobrazovani roditelji koji kritikuju stručnost nastavnika omražene matematike, fizike, hemije, biologije,… jer zapravo su oni ti koji su ojađeni nestručnošću svojih nastavnika, pa nisu stekli pravo obrazovanje. Kakvo je stanje u prosveti – jadno. Nije to zbog trenutne situacije. Ima tu mnogo razloga. Status nastavnika je odavno pao ispod najnižeg. Kada pogledam „vozni park“ mojih učenika i vidim kako moje kolege idu peške ili se guraju u gradskom prevozu, ja zaista ne znam kojim argumentom da svoje učenike ubedim da treba da uče, da znanje koje steknu može da im donese prosperitet. Lako je „filozofirati“ iz prikrajka, ali predlažem da mi neko objasni kako da u školu uže neki visoko obrazovani stručnjak za informatiku i da decu nečemu nauči, ako mu kažu da će imati zaradu od 400€, raditi na opremi koju čak i firme na „umoru“ izbacuju, softver na njima je ili piratski ili zastareo. A na drugoj strani su firme koje tom istom stručnjaku nude početnu platu od 1000€ i mogućnost da zaradi i dva-tri puta više. Naravno, visoko svesni stručnjak će sigurno reći, ma škola je budućnost, treba obrazovati decu, pare nisu važne, idem ja u školu. Šta je sa ostalim predmetima, nisu svi informatika? Neko ko je završio engleski jezik (može i bilo koji drugi) ko ima šanse da svoju egzistenciju obezbedi u domaćem izvoznom ili nekom stranom preduzeću, sa oduševljenjem će se odreći visoke zarade i izrabljivačkog odnosa u takvim firmama i radiće na određeno vreme u školi jer jedva čeka da mu dođe roditelj i kaže mu da je njegovo dete ekspert za engleski jezik i da ga on ne razume jer je nestručan amater koji dolazi na posao samo da bi primio tu platu umesto da radi i da ih sve treba u polje, pa da vide kako je kada se stvarno radi…Moj predlog je da se svi roditelji vrate u školske klupe, ne moraju da uče, samo da sede sa svojom decom i da iz prve ruke vide tu „nestručnost“ nastavnika i oreol koji lebdi iznad glava njihovih „anđela“ ili da povremeno, kada su već za sve stručniji od nastavnika, dozvole sebi luksuz da održe po koji čas sa 32-34 učenika i da ispune sve pedagoške zahteve koje nastavnici ne umeju.
Poštovana Milenice, drago mi je da prepoznajete žito i „kukolje“. I slažem se da godine radnog staža ne znače i kvalitetan rad. Samo ne razumem kako na osnovu jedne izjave bilo koga možete da zaključite da li je zrelo žito ili kukolj. Ne razumem kako neki ljudi sebi daju za pravo da budu sudije, tužioci i porota. Da bismo kvalitetno procenili rad jednog nastavnika nije dovoljno pogledati ocene učenika na kraju školske godine. Bitno je kakva je generacija, iz koje sredine dolaze učenici, kakva su im interesovanja, šta se sa njima dešava u narednim godinama, kakvi su ljudi postali nakon škole, … i tako ređamo kriterijume danima, a Ministar, čak i ako je ćarobnjak, ne može preko noći doneti presudu o kvalitetu nastavnika. Zamislite kada bismo o kvalitetu lekara govorili na osnovu nekoliko pacijenata čiju anamnezu ne znamo, ako o bilo kom radniku donesemo presudu na osnovu nekoliko dana rada ne uvažavajući sredstva sa kojima radi. Taj stav, po kome su nastavnici loši dok ne dokažu da su dobri ne vodi boljem obrazovanju. Da bi se podigao kvalitet obrazovanja mora se mnogo toga vratiti na svoje mesto. Prvo roditelji, a zatim i njihova deca moraju da shvate da nastavnici nisu tu da bi ispunjavali njihove želje nego da ih nauče kako se uči. Potrebno je da svi shvate da i nastavnici imaju svoju decu, svoje probleme i da su pre svega ljudi sa svim vrlinama i manama, ali da svoja osećanja moraju da potisnu kad izađu pred svoje učenike i da se ponašaju kao da im u životu samo cvetaju ruže. Neki to mogu, neki ne, ali tako je svuda. Nivo kulture mora da se podigne, ali to se ne radi tako što se popljuju nastavnici, a deci se dozvoli da svoje nastavnike posmatraju kao bednike i kao idole im ostave folk zvezde i „top modele“. Kultura pre svega. Sistem vrednosti je iščašen, a vaš i slični komentari sigurno ne doprinose vraćanju istog. Shvatite, nastavnici nisu loši đaci, a ministar učitelj sa štapom koji treba da ih kažnjava. Obrazovni sistem je nešto što treba da od vašeg deteta napravi čoveka. Neki se trude da to učine i ne treba pljuvati po njima bez valjanog dokaza.
Poštovana Milenice, u pravu ste, nisam se dobro izrazio, pokušaću ponovo.
NESTRUČAN i LOŠ početnik, sa razrednim starešinstvom, imaće VEĆU platu, od STRUČNOG i VRHUNSKOG profesora sa 35 godina radnog staža, pa vi sami prosudite da li će ovaj drugi da oseća nepravdu, i da li će biti zle krvi u kolektivu, što je i bila tema ovog teksta. Osim toga to je Šarčevićeva zamisao, nije moja.