Родитељи школске деце кажу да, од дана кад дете крене у први разред, комплетна породична динамика се мења. Нема више напрасних путовања, летовања у септембру, продужених одмора празником, одлазака код бабе и деде на село, тек тако без неког посебног плана.
Ваннаставне обавезе које већина деце има и пре школе – остају, а на њих се додају домаћи задаци. У почетку, родитељи су укључени много, а касније се њихова улога полако смањује. Деца уче да сама воде рачуна о својим обавезама, а родитељ је ту да подржи, помогне ако негде „зашкрипи“, да се интересује и, најважније, да негује унутрашњу мотивацију код детета. Бар би тако требало да буде.
Али како неговати унутрашњу мотивацију, кад се од деце тражи да информације уче напамет, да их понове кад дође време оцењивање, а и наставницима и родитељима је јасно – готово сви ће после тога заборавити научено. И као да то ником не смета.
Осим деци.
Деца су паметна и свесна да од репродуктивног учења немају ништа, па не желе да губе време. Родитељи, пак, знају да је та петица важна да би се уписала добра школа и онда остају укључени у школске обавезе кроз читаву основну школу, у улози полицајца. Размењују вајбер поруке, распитују се шта има за домаћи из математике и да ли ће историчарка сутра питати.
Последично, улазе у сукоб са децом, готово без изузетка се дешавају расправе, а односи на релацији родитељ-ђак пуни су стреса и лоше комуникације.
Како то променити?
Пошто дигиталну револуцију не можемо (и не треба да спречимо), можемо да покушамо да из ње извучемо оно најбоље. Да децу научимо да траже информације које су им потребне, да користе све ресурсе и да уче без бубања, кроз истраживање. Тако ће, не само савладати градиво, већ ће себи отворити нове видике, научити да користе уџбенике, енциклопедије и интернет на прави начин, да разликују тачне од лажних информација, што је данас можда један од најтежих задатака.
Учење кроз истраживање могуће је уз примену различитих алата. Ипак, ако уз знање желимо и одличне оцене, важно је да ти алати буду усклађени са планом и програмом наставе, да прате исходе које се очекује да деца постигну. Такав сет алата пронашли смо под називом Easy start.
Шта је Easy start (Изи старт)?
Укратко, то је ново средство учења.
На идеју да га креирају дошли су уредници издавачке куће Школа плус. Позвали су наставнике и питали их – која су то питања на која дете треба да одговори тачно да би испунило очекивања и добило одличне оцене? И тако за сваки предмет од 5. до 8. разреда. Као одговор на ово питање, настало је сет тестова са одговорима и објашњењима који је добио име Easy start. За сваку наставну јединицу која се обрађује, од 5. до 8. разреда, постоје по два теста. Када дете прође ове тестове и пронађе одговоре на питања у њима, биће спремно за проверу знања из те области. Без минута бубања.
Easy start (Изи старт) комплети доследно прате званични план и програм за основне школе.
Како ради Easy start (Изи старт)?
Може се користити на више начина, у школи и код куће. Примера ради, наставник може, након што презентује градиво, деци поделити Easy start (Изи старт) за ту наставну јединицу и охрабрити их да одговоре слободно траже у свом сећању, али и у уџбеницима, на интернету, у разговору са другом из клупе. На тај начин, без стреса, трагајући за одговорима, они уче. На исти начин се то може радити и код куће, па уместо класичног “бубања” лекција, деца користећи Easy start (Изи старт) полазе од исхода и тражећи одговоре на тестове, они заправо уче уз много мање стреса.
Овако изгледају тестови (за сваку наставну јединицу која се обрађује у сваком разреду постоје два теста):
Решења нису само одговори, већ садрже и објашњења. И изгледају овако:
Решавањем задатака и праћењем одговора са објашњењима, ученик је ослобођен пробијања кроз шуму информација не би ли дошао до суштинских чињеница. Има јасну представу шта треба да зна на крају одређене наставне теме па и на крају основне школе. Концепт учења путем израде задатака из Easy start-а (Изи старта) олакшаће и припрему за усмене и писмене провере знања.
А оно најважније – знање стечено на овај начин, кроз истраживање и потрагу за информацијама остаје трајно добро у наставку школовања.