Ukoliko na vrtić gledate samo kao na servis za čuvanje dece u velikoj ste zabludi. Vrtić predstavlja ozbiljnu pripremu za život uključujući socijalizaciju dece, stvaranje radnih navika, kao i prvi korak za uključivanje u kolektiv.
Činjenica je da period privikavanja deteta na vrtić ume da bude prilično stresan i bolan kako za dete tako i za roditelje. Ukoliko nemate tih problema, zaista treba da budete srećni.
Roditelji koji se svakog jutra suočavaju sa rekom dečjih suza znaju koliko je privikavanje težak proces. U nastavku teksta ćemo pokušati da vam dočaramo kako najbolje i najbezbolnije prevazići taj period.
Detetu su potrebna druga deca
U našoj sredini vlada mišljenje da dete ne treba da ide u vrtić ukoliko ima neko da ga čuva. Najčešće su to bake i deke, mada ima i situacija gde roditelji rade u suprotnim smenama pa se dovijaju na sve moguće načine kako bi bili podređeni detetu umesto da ga upišu u vrtić.
Roditelji smatraju da time što dete ne ide vrtić čine najbolje za dete, što uopšte nije tačno. Ovo se, naravno, ne odnosi na bebe, već na decu koja su već napunila tri godine i zaista čeznu za disciplinom, društvom, pripadanjem.
Najčešći izgovor roditelja za neupisivanje deteta u vrtić su – „U vrtiću je stalno bolesno, zato je bolje da bude kod kuće.“
Da, sigurno će se desiti da će dete biti češće prehlađeno, ali to je sasvim normalno. Zamislite da vam neko preporuči da krenete na fitnes, kako biste bili zdraviji i snažniji. Vi odete jednom, dobijete upalu mišića. I rešite da odustanete jer – da biste ojačali mišiće, moraju prvo da vas bole. Isto je sa imunitetom. Da bi ojačao, morate mu zadati malo posla.
S druge strane deca koja ne odlaze u vrtić, veliki deo vremena provode uz TV, u novije vreme uz telefon i uskraćeni su za društvo vršnjaka.
Vrtić je mesto gde se deca osamostaljuju
Obdanište je vaspitno-obrazovna ustanova u kojoj dete provodi vreme u društvu vršnjaka i pod adekvatnim nadzorom. To nikako nije servis za čuvanje dece kako mnogi pogrešno misle. U vrtiću se deca postepeno osamostaljuju u zavisnosti od uzrasta. U starijim grupama kroz razne igre razvijaju kreativnost i maštu. Takođe se oslobađaju straha od javnog nastupa zahvaljujući mnogobrojnim priredbama, što je veoma bitno za kasnije. U predškolskom periodu se na zanimljiv i kreativan način pripremaju za školu.
Prednost odrastanja sa vršnjacima
Dete će se u vrtiću naučiti disciplini, odgovornosti, razviće kreativnost, ojačati samopouzdanje i što je najvažnije osetiće se kao deo kolektiva. Za intelektualni i emocionalni razvoj deteta od ogromne važnosti je igra sa vršnjacima. Psiholozi tvrde da je detinjstvo u vrtiću najbolji model socijalnog razvoja. S obzirom na to da deca prve drugove steknu u vrtiću, kasnije tokom života će lakše sticati prijateljstva i uspevaće da izgrade stabilne odnose.
Sem toga što su povezani sa jednakima sebi, deca još u vrtiću formiraju svest da je svako od njih pojedinac u društvu. Sva pravila koja važe u vrtiću su u stvari uprošćen model društvenog sistema. U vrtiću se deca uče važnim pravilima i što je veoma bitno uživaju u igri.
Kada je najbolje vreme da dete pođe u vrtić?
Prema mišljenju psihologa najbolje vreme za polazak u vrtić je sa navršene tri godine. Potreban je period adaptacije na vrtić, tako da morate biti spremni na to i naoružati se strpljenjem. Kako bi se dete što bolje adaptiralo, vreme provedeno u vrtiću treba postepeno produžavati.
U prvim danima kada krene u vrtić, dete najpre ostaje sat ili dva u grupi. Kasnije se boravak produžava do podnevnog spavanja, a već nakon par dana će ostajati duže. Ovakvim tempom dete će se privići na vrtić okvirno za mesec dana.
Naravno, praksa pokazuje da je taj period adaptacije često znatno kraći (ponekad duži), ali to zavisi od deteta i njegovog temperamenta.
Dete mora da bude sigurno da ćete doći po njega
Zadatak roditelja je da pričaju sa detetom o odlasku u vrtić, govoreći mu da tamo ima mnogo dece sa kojom će se družiti. O vaspitačicama treba pričati kao o divnim tetama, koje brinu o njima.
A što je najvažnije morate detetu konstantno ponavljati da ćete doći po njega čim završite sa poslom. Ne zaboravite da je strah od ostavljanja veoma izražen kod male dece. Ispoštujte
dogovor. Ukoliko ste obećali detetu da ćete doći po njega pre spavanja, to obavezno uradite.
Deca koja imaju prisan odnos sa roditeljima, odnos pun nežnosti i topline mnogo lakše se adaptiraju na vrtić u odnosu na decu koja žive u okruženju u kome se ne ispunjavaju data obećanja.
Najvažnije je da shvatite da vrtić nije mesto za čuvanje dece i da ne smete sebi dozvoliti da plašite decu odlaskom u vrtić. Vrtić je mesto u kome se deca pripremaju za život. U vrtiću će dete prvi put biti u situaciji da rešava konfliktne situacije bez pomoći roditelja, ali pod budnim okom vaspitača. Takođe je vrtić mesto gde će dete među nepoznatom decom tražiti sebi slične.
Istina je da će dete u vrtiću više biti izloženo konfliktima i raspravama nego što bi bilo u poznatom okruženju gde ga čuvaju bake i deke. Takođe će biti više izloženo virusima, ali to je prirodni sled dok dete ne stekne imunitet.
Mada isto tako dete će u vrtiću naučiti da se uklopi u kolektiv, da se izbori za sebe, da ojača samopouzdanje a ujedno će ojačati i imunitet. Boravkom u vrtiću dete će naučiti da je porodica oaza ljubavi i topline, ali da su druženje i boravak u grupi sa vršnjacima neophodni za pravilno formiranje ličnosti.
Tako da ukoliko ste nekad pomislili da je vrtić mesto za čuvanje dece u velikoj ste zabludi, vrtić je veoma ozbiljna priprema za život.
Autor: Slavica Bijelić