Да ли је вртићима потребно десет врста васпитача

Који послови у оквиру делатности предшколства нису неопходни, питање је због којег су се ових дана жестоко ускомешали запослени у вртићима и које синдикатима предшколства задаје озбиљне главобоље – а њихов је задатак да до понедељка, 20. фебруара, Радној групи за предшколско васпитање и образовање предоче који послови могу да се избришу из постојеће систематизације, а да се на тај начин не уруши квалитет рада и услуге коју предшколски систем пружа корисницима. И то уз напомену да „одговор да су сви послови неопходни у размери у којој сада постоје неће довести до конструктивног дугорочног решења”. Из званичних закључака с првог састанка новоформиране радне групе чији је основни циљ унапређивање предшколског система, радницима је јасно да је као први приоритет „договорено да се посебна пажња посвети разматрању целокупне реорганизације предшколског образовања, прерасподели занимања и да треба посебно размотрити неопходни ниво образовања васпитача”. Због тога Министарство просвете радној групи треба да достави предлог списка занимања у предшколству са неопходним нивоима стручне спреме и кратким описом послова (да би се разумела разлика у пословима које обављају запослени с истим занимањем али различитим нивоом стручне спреме). Истовремено, репрезентативни синдикати за предшколство треба да изнесу усаглашен став о томе која занимања у предшколском васпитању и образовању су, из њиховог угла, неопходна у систематизацији установа, а који послови се могу „отуђити”. Смерницу „отуђити” и напомену да одговор да су сви послови неопходни не води конструктивном решењу запослени у вртићима тумаче као камен спотицања синдикализма и својеврсни ултиматум којим се „врућ кромпир” гура у руке оних који постоје да би штитили интересе свих радника. Запослени разумеју да је реорганизација система предуслов за корекцију коефицијената за обрачун зарада, али, како кажу, слуте да предвиђено „посебно разматрање неопходног нивоа образовања васпитача” неће ићи наруку васпитачима који су завршили мастер, по принципу „васпитаче нико не спречава да заврше и докторске студије, али им то није потребно нити ће се рачунати као предност за рад у вртићу”.

Од свих кадрова у обдаништима највише је васпитача. Претрага регистра националних квалификација потврђује да се на основу образовања у предшколским установама разликује чак 14 категорија васпитача и да је од тога десет активно, а четири су архивиране. Међу активнима су: медицинска сестра-васпитач, васпитач, струковни васпитач, дипломирани васпитач, специјалиста васпитач, мастер васпитач… По Закону о предшколском васпитању и образовању „васпитно-образовни рад остварују васпитачи, и то: васпитач, медицинска сестра-васпитач и дефектолог-васпитач”. Исти закон налаже да с децом узраста од шест месеци до две године раде медицинске сестре-васпитачи, с малишанима од две до три године могу да раде и медицинске сестре-васпитачи са завршеном средњом школом, и васпитачи с одговарајућим вишим или високом образовањем. С децом од треће године до поласка у школу у вртићима раде васпитачи који су завршили основне,

− Нико никада није урадио два различита описа за исти посао који раде васпитачи различитог степена образовања, а сад се инсистира на томе да два васпитача која имају различиту стручну спрему имају и различиту зараду, иако раде исти посао, и поставља се питање да ли су нам потребни мастер васпитачи. То намеће недоумицу, да ли држава жели да деци у најосетљивијем раном узрасту осигура најобразованији и најстручнији кадар, или ће на томе да штеди. Питање за размишљање је и да ли је неопходно да теткице буду међу стално запосленима у предшколству, што имплицира да је држави јефтиније да, на пример, преко агенције ангажује једну спремачицу и за њен рад јој исплати минималац, али да више нема теткице запослене за стално којима би морала да исплаћује минималац и кад су на боловању − коментаришу запослени у вртићима.

Још немају јасну слику шта би планирана реорганизација система значила за малишане и родитеље, да ли би то подразумевало и неке драстичне промене, а страхују да би могла да заживи пракса да сва деца доносе оброке у кутијицама које ће спремати родитељи код куће, или да се за исхрану малишана ангажују кетеринг службе, да убудуће у вртићима неће бити куварица, ни сервирки и да се, уштеде ради, у кухињама предшколских установа више неће припремати оброци и ужине за малишане по смерницама нутрициониста.

Надлежне у Министарству просвете „Политика” је питала да ли је, из угла просветног врха, оправдана бојазан запослених у предшколским установама да преговори воде ка томе да систему нису потребни мастер васпитачи, ни теткице у сталном радном односу, па и да би исхрана малишана у вртићима могла драстично да се измени? Занимало нас је и да ли најодговорнији за образовање сматрају да је у наводима радника предшколства, који очито јесу веома забринути за своју егзистенцију, реч о погрешном тумачењу или о идејама које се разматрају у намери да се унапреди предшколски систем? Одговоре очекујемо.

Извор: Политика